Izvor: Politika, 16.Maj.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije naš posao da zabranjujemo izvoz
Zadatak je svake carine, pa i naše, da omogući slobodan protok robe, ali i obavi kontrolu svega što je zakonom i ostalim propisima definisala država
Posao Uprave carina Srbije nije da zabranjuje izvoz ili uvoz, niti da ograničava slobodu kretanja robe. Naše je da sprovodimo propise države Srbije i time obezbedimo nesmetan protok robe, kaže za „Politiku” Danka Jovanović, pomoćnik direktora Uprave carina Srbije odgovarajući na pitanje da li je naša carina mogla da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << spreči izvoz polovne opreme iz pančevačke „Azotare” zbog čega su neki ljudi dopali istražnog zatvora, a zemlja pretrpela popriličnu štetu.
Može li carina da zabrani neki izvoz ili uvoz?
Naravno, ali samo na osnovu odluke ili propisa nadležnog državnog organa. Carina ne može na osnovu svoje odluke da spreči promet robe, zato što neko sumnja da se izvozi ili uvozi nešto što nekome ne odgovara, jer bi se to kosilo sa svim pravilima Svetske trgovinske organizacije i na kraju mi bismo odgovarali za nastalu štetu.
Znači, ipak, postoji propis?
Postoji Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju koji se oslanja na dobru praksu STO i propise Evropske unije. Njegovo osnovno načelo je – slobodna trgovina. Ograničenja postoje kada je u pitanju trgovina oružjem, vojne opreme, robe „dvostruke namene” (za civilnu i vojnu upotrebu). Zakon o spoljnotrgovinskom prometu predviđa mogućnosti kao što su zabrane ili ograničenja prometa, ali samo na osnovu odluka države i shodno pravilima STO i u cilju zaštite zdravlja ljudi, objekata, životne sredine... Sve je do u detalje pobrojano šta se može zabraniti ili ograničiti.
Ima li u svemu tome carina neku svoju samostalnu ulogu?
Posao carine je samo da kontroliše ono što je zakonom i ostalim propisima definisala vlada, odnosno njena ministarstva ili, recimo, odgovarajuće agencije. I ona samo to radi. Ništa na svoju ruku.
Kako to izgleda?
Ministarstvo ekonomije, na primer, izdaje dozvole za naoružanje, zlato i srebro. Ministarstvo zdravlja za drogu ili psihotropne supstance... Ministarstvo za zaštitu životne sredine izdaje dozvole, recimo, za materije koje mogu da oštete ozonski omotač ili otpad poput korišćenih akumulatora... Tu je još mnogo obaveza, saglasnosti, mišljenja... koje mi kao carina moramo da primenimo pri izvozu, ali i uvozu robe.
Koliko toga ima?
Nebrojeno. Nisam se nikada potrudila da to prebrojim.
Kako onda uopšte roba ide ako sve to treba prekontrolisati i svaku obavezu ispoštovati?
Sve se to lepo mora uvezati sa tarifnim oznakama u koje se roba po određenim šifarskim oznakama svrstava. Svaka tarifna oznaka ima deset cifara. Osam se odnosi na Kombinovanu nomenklaturu EU, a poslednje dve su nacionalne oznake za državu. Povezivanje se vrši kroz sistem takozvane Integrisane tarife Srbije – TARIS. To je alfa i omega za svakog carinika. U njoj su sadržane sve mere komercijalne i agrarne politike, zabrane i ograničenja, tarifne kvote, preferencijali države Srbije.
Koliko toga ima?
Mnogo. Carinska tarifa Srbije ima 97 glava u koje se mora svrstati sva roba. Uz carinski zakon to je naša biblija.
Čega još tu ima?
Tu su, recimo, sve tarife za primenu slobodne trgovine prema zaključenim ugovorima kao što je Prelazni sporazuma o trgovini sa EU, ali i Cefta, potom Efta (Švajcarska sa Lihtenštajnom, Norveška i Island), sporazum sa Turskom, Kazahstanom... Za svaki od njih i za svaku robu postoji odgovarajuća carinska stopa. Prošle godine smo redefinisali odnose u slobodnoj trgovini sa Rusijom i Belorusijom. Sve je to moralo da prođe kroz carinsku tarifu sa svim detaljima, pojedinostima, dinamikom primene.
Kakva su iskustva na terenu?
Evropu, razumljivo, najviše interesuje primena Prelaznog sporazuma sa njom. Za sada dobijamo samo pohvale, jer smo uradili veliki posao.
Koliko traje carinski postupak, u minutima?
To je veoma teško izračunati i reći neki prosek. Sve ide brzo i lako ako su svi prateći dokumenti u redu. Ali, kada nisu – sve je drugačije. U svakom poslu pa i našem postoji neki stepen rizika i mi ga procenjujemo. Kamion firme s kojom nikada nismo imali problem, recimo, proći će za svega nekoliko minuta, ali ako postoji sumnja da se nešto krije, onda to ume i da potraje. Čak i ako pustimo neku robu u zemlju, da je ne bi zadržavali na granici, to nikako ne znači da je carinska procedura sasvim okončana. To je i razlog zbog koga svi carinsku dokumentaciju moraju da čuvaju najmanje pet godina i da je u postupku naknadne kontrole stave na uvid carini kada god to zatreba.
Da li je time smanjena naša poslovična papirologija?
Jeste što se same carine tiče, ali nedovoljno kada je u pitanju pretežan deo naše privrede. Carina je svima omogućila elektronsko podnošenje deklaracija, ali nedovoljan broj firmi to koristi. U Srbiji ima dvadesetak velikih firmi koje uz „čiste papire” do svoje robe mogu da dođu i za pola sata i da je carine jednom nedeljno. U pitanju je pojednostavljenje carinskih postupaka za koje Uprava carina ovlašćuje kompanije. Nudimo svima softverska rešenja za elektronsko popunjavanje carinskih isprava u toku 24 sata, čime bi se mnogo uštedelo na vremenu, pa i novcu, ali za sada nemamo odgovarajući povratan odgovor privrede.
Koliko koštaju usluge carine?
Ako pođemo od toga da carina opterećuje robu, a mi plate primamo iz budžeta, sve naše usluge, pogotovo razne vrste taksa, odnedavno su potpuno besplatne. Više nema brojnih taksa na carinske deklaracije, na razna obaveštenja, uverenja o kretanju robe... Ostalo je samo nekoliko taksa na odluke, rešenja i žalbe. Postoje i neke naknade za carinske usluge – da recimo, carinik izađe na lice mesta posle radnog vremena i da nešto ocarini. I ništa više.
----------------------------------------------
Izvoz opreme nije zabranjen
Upitani da li se na našoj granici mogao sprečiti izvoz polovne opreme iz pogona „Karbamid” iz pančevačke „Azotare” u Rusiju, u Upravi carine kažu da je za njih u tom konkretnom poslu sve bilo čisto. „U 2007. i 2008. nisu postojala ograničenja i zabrane koje su u izvozu propisane za ovu vrstu robe”. Takođe, kaže se u pisanom saopštenju, da nije bilo propisane izvozne carine za tu vrstu robe, a ona je otpremljena, jer je imala carinsku deklaraciju popunjenu potrebnim podacima za izvozni postupak. Po pravilu, kada roba ne podleže nekim ograničenjima, dozvole, saglasnosti ili uverenja nisu potrebni. Carini je bila dovoljna faktura, otpremnica, specifikacija, odnosno tovarni list ili neki drugi transportni dokument, račun za prevoz robe i polisa osiguranja. I kraj.
Slobodan Kostić
objavljeno: 17.05.2012.
