Izvor: B92, 11.Avg.2014, 10:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nije da neće da rade, ali neće ovde

Iako mladi posebno preferiraju sezonski rad na, recimo, kruzerima, ni plantažerstvo im nije strano. Samo, ne domaće.

Tako jedna agencija iz okoline Novog Sada već godinama vodi svoje članove tokom sezone u Italiju, gde je dnevnica i četiri puta veća nego u Srbiji.

Trenutno su aktuelne i plantaže malina u Finskoj i grožđa u Francuskoj, koji se takođe plaćaju veoma dobro za naše uslove, a uskoro će i berba mandarina.

"Pogrešno je mišljenje da mladi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ljudi nisu svesni ekonomske krize i nemogućnosti da nađu posao pa da odbijaju poslove poput branja bresaka i malina samo zato što ih mrzi da rade", tvrdi menadžerka ljudskih resursa Dragana Todorović. "Ne svodi se njihov život samo na „blejanje” pred monitorom i igranje igrica. Naprotiv, postali su svesni toga da brisanje granica koje internet nudi znači i povećavanje mogućnosti da nađu traženije i bolje plaćene poslove, a to često podrazumeva i odlazak u inostranstvo. Lako se povezuju u interesne grupe, međusobno se savetuju i gotovo nikad ne idu „grlom u jagode” već pažljivo pripreme teren. Nađu proverene kontakte, obezbeđujući posao preko stranih sajtova za oglašavanje radnih mesta. Idu obično u grupama, tako se obezbeđuju od prevara i izbegavaju posrednike. Prednost im je znanje stranih jezika i sposobnost snalaženja u stranoj zemlji, tako da ne zavise ni od koga", kaže ona.

I crnogorska kompanija “Plantaže” traži 500 sezonskih radnika za berbu vinskog grožđa koja je počela ovih dana, a trajaće do kraja septembra. Naknade radnicima zavisiće od sposobnosti samog berača. Cena berbe kreće se od 0,002 do 0,0027 evra po kilogramu.

Sezona u Srbiji počinje u maju, a kreće berbom zelene salate, višanja, zove, malina, duvana. Proizvođači tvrde da im se na oglase ne javlja niko iz gradova, pa čak ni iz srpskih sela, već radnu snagu dobijaju iz obližnje Rumunije, Bugarske ili Bosne i Hercegovine, u zavisnosti od geografskog položaja njive. Na pitanje „zašto”, sležu ramenima, kažu, „nudimo povoljne uslove, ali mladi neće da rade na selu”.

I dok malinari i višnjari tvrde da razmaženi momci i devojke neće na selo, iako nude više nego povoljnu dnevnicu, koja se kreće između 1.000 i 2.500 dinara po danu, radnici na tim poslovima tvrde drugačije:

"To je posao samo za iskusne, koji umeju da rade, ali i da se štede kad zatreba. Dolazi se na preporuku jer agencije za zapošljavanje rade samo s gradskim firmama, i to na uslužnim poslovima. Nama ne preostaje ništa drugo već da angažujemo ljude iz okoline i nadamo se najboljem. Često su to ljudi srednjih godina, odrasli na selu, a sad bez posla", kaže Slavica Jovanović, nadzornica smene u jednoj srpskoj hladnjači.

Rad nije nimalo lak, radi se ceo dan, zarađuje ne po satu već po kilogramu, pa zabušavanju nema mesta. Smeštaj je najčešće kolektivni, uslovi problematični, a zdravstveno i socijalno osiguranje imaju samo oni koji su posao dobili u nekoj firmi na određeno.

Još je gora situacija među sezonskim građevinskim poslovima, gde je čak i isplata dnevnica problematična, za razliku od sličnih poslova u Rusiji, na primer. Rad na naftnim platformama odavno privlači naše momke, a nisu imuni ni na rad na farmi svinja ili na šišanju ovaca, što se takođe dobro plaća.

Nastavak na B92...