Izvor: GdeInvestirati.com, 06.Okt.2014, 10:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nigerijska privreda nastavlja da raste

Nigerija je 1. oktobra obeležila 54. godišnjicu sticanja nezavisnosti od Velike Britanije i 100 godina od formiranja države u sadašnjim granicama.

I mada su se u prvom planu našli borba sa ebolom, koja hara Zapadnom Afrikom, kao i pobeda nad islamskim ekstremistima iz pokreta Boko Haram, akcenat bi trebalo staviti na ekonomske uspehe, s obzirom na to da je „afrički džin“, zemlja sa 170 miliona stanovnika, u 2014. postala najveća privreda na kontinentu. >> Pročitaj celu vest na sajtu GdeInvestirati.com <<

Država, koja se prostire na više od 923.000 kvadratnih kilometara, i spada u red najvećih proizvođača nafte (uz gotovo nedodirnute rezerve zemnog gasa), privlači sve veću pažnju svetskih investitora. U aprilu 2014. objavljen je podatak da je u 2013. godini bruto domaći proizvod Nigerije iznosio 510 milijardi američkih dolara, što je znatno iznad BDP-a od 354 milijarde dolara Južnoafričke Republike (JAR), inače dosadašnjeg ekonomskog lidera na kontinentu.

Zemlja je ostvarila zavidan ekonomski napredak pod civilnom vlašću, odnosno u periodu od 1999. do 2010, beležeći prosečan rast BDP-a od 8,6 odsto godišnje (u vreme vladavine vojnih režima, od 1983. do 1999. registrovan je rast od skromnih 1,5 odsto). Sadašnji predsednik Gudlak Džonatan pokrenuo je 2010. program transformacije koji podrazumeva diverzifikaciju privrede van nafte i gasa. I već su ostvareni projektovani ciljevi. Učinjeni su pomaci u saobraćajnoj infrastrukturi, a stigle su i investicije multinacionalnih kompanija. Veliki gradovi, Lagos i Abudža, „cvetaju“, a i poljoprivredna proizvodnja beleži rast, zbog nove vladine politike koja obeshrabruje uvoz. Nigerijski ekonomisti procenjuju da je masivna privatizacija važan proces koji pospešuje privredni rast. Podaci govore da je više od 100 državnih kompanija i korporacija privatizovano, što ukazuje na to da je potrošnja iz javnog sektora prešla u privatni.

Ažurirani podaci su takođe otkrili da je nigerijska privreda mnogo diverzifikovanija nego što se to ranije smatralo. To praktično znači da Nigerija nije više samo ekonomija zasnovana na nafti i gasu, koji su i dalje najznačajniji izvori prihoda, ali danas čitav sektor prirodnih bogatstava države čini samo 14 odsto BDP-a. Sada prioritet imaju poljoprivreda i trgovina, koje beleže više stope rasta. Zanimljivo je, takođe, da se akcenat stavlja na robu proizvedenu u Nigeriji. Činjenica da je industrija na višem nivou razvoja nego što se smatralo, povećava interesovanje investitora, dok psihološka prednost od preticanja JAR može zemlji dati značajan uticaj na svetskoj pozornici. Naime, do sada je jedino JAR predstavljala Afriku - kontinent sa oko milijardu stanovnika, u Grupi 20 (G-20) najvećih privreda u svetu i grupaciji BRIKS (Brazil, Ruska Federacija, Indija Narodna Republika Kina i JAR). Sada bi i Nigerija mogla da se kandiduje za članstvo u G-20 i BRIKS.

Gotovo 40 miliona Nigerijaca pripada potrošačkim domaćinstvima. Reč je o domaćinstvima čiji godišnji prihodi premašuju 7.500 dolara, mereno paritetom kupovne moći. Broj milionera, odnosno onih čiji je imetak procenjen na više od milion dolara, već je premašio 10.000. Ipak rezultati ekonomskog oporavka nisu ravnomerno raspoređeni s obzirom na to da više od 40 odsto stanovnika Nigerije živi ispod praga siromaštva. Primarni razlozi za to su niski prinosi na farmama i proces urbanizacije koji u velikoj meri nije uspeo da podigne prihode i životni standard. Sudeći prema procenama analitičara konsultantske firme Mekinzi, Nigerija bi mogla da bazira ekonomski napredak na rezultatima ostvarenim u prethodnoj deceniji. Ukoliko se te procene obistine, Nigerija bi do 2030. godine mogla da ostvari prosečan godišnji rast BDP-a od 7,1 odsto. Zemlja se nalazi u dobroj poziciji da izvuče korist od trendova poput rastuće potražnje u zemljama u privrednoj ekspanziji. Jedna od prednosti Nigerije jeste mlado i brzorastuće stanovništvo, koje bi, prema procenama Ujedinjenih nacija, u periodu od 2010. do 2030. godine trebalo da se uveća za 113,4 miliona, a do 2050. za još 167,2 miliona. Tome treba dodati i povoljan geografski položaj u Zapadnoj Africi, koji joj omogućava trgovinu unutar kontinenta, kao i sa Evropom, Severnom i Južnom Amerikom.

Ohrabrujuće procene

Ukoliko Nigerija iskoristi svoj potencijal, računajući i onaj investicioni, njen BDP mogao bi već 2030. godine da premaši 1,6 biliona dolara. Tada bi ta država mogla da se nađe na rang-listi 20 najvećih ekonomija sveta. Ukoliko se takav scenario ekonomskog rasta ostvari, to bi značilo da će se 70 miliona ljudi izvući iz siromaštva, a čak 120 miliona Nigerijaca našlo bi se iznad praga siromaštva koji podrazumeva pristojan standard života, procenjuju analitičari konsultantske kuće Mekinzi i podsećaju da sada BDP po glavi stanovnika iznosi 1.016 dolara (u urbanim sredinama), odnosno 758 dolara u ruralnim.

Nastavak na GdeInvestirati.com...