Izvor: B92, 24.Nov.2010, 19:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nigde ne oporezuju ofšor kompanije
Beograd -- Oporezivanje ofšor kompanija ne postoji nigde u Evropi, kažu za B92 u Evropskom ekonomskom institutu.
Novi zakon o dobiti preduzeća, koji je juče najavila ministarka finansija, i dalje je nepoznanica za mnoge članove Vlade.
Kako su nam objasnili u Vladi, sa sadržajem zakona upoznata je jedino ministarka finansija. Cilj tog akta trebalo bi da bude izmena poreza na dobit preduzeća čija su sedišta u takozvanim poreskim rajevima.
U Evropskom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ekonomskom institutu kažu da je za Srbiju bolje da reguliše poslovanje ofšor kompanija, umesto što uvodi nove poreze, koji mogu i da odvrate nove investicije.
Kipar ili Devičanska ostrva su raj za biznismene koji ne žele da plaćaju poreze na dobit, ali je zato Srbija pravo mesto za njihov biznis jer poslovanje ofšor kompanija zakonom nije regulisano.
Dragomir Janković iz Evropskog ekonomskog instituta smatra da država ne treba da oporezuje takve kompanije, već da ih podstiče na investiranje.
"Mislim da ta preduzeća u ovom trenutku treba pre svega podsticati bez obzira kakva su, da li su tajkunska, sa kakvim kapitalom, ako ih već država toleriše, treba da ih podstiče i da ih na neki način, ekonomskim ili nekim drugim merama primora na finansiranje, odnosno reinvestiranje tog kapitala koji imaju”, kaže on.
Od početka godine iz Srbije je prebačeno 216 miliona evra na račune firmi koje čija su sedišta u takozvanim poreskim rajevima, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.
Najveći deo novca bio je usmeren ka ofšor zonama u Švajcarskoj i na Kipru, u koje je ukupno iz Srbije prebačeno 164 miliona evra.
U prethodne tri godine, ta suma je znatno veća jer je iz Srbije u poreske rajeve izneseno milijardu evra.
Dragomir Janković ističe da je besmisleno dodatno oporezivanje ofšor kompanija jer se na taj način mogu oterati i drugi strani investitori.
"Strani investitori ne strahuju od visokih poreza nego od toga da su stalni i trajni. Na početku jedne fiskalne godine svaki čovek koji finansira u Evropi zna da će po istim uslovima završiti fiskalnu godinu”, objašnjava on.
"Ovde se postavlja pitanje koliko je to stimulativno za strane i domaće investitore, a sigurno nije, jer svaki put kad udarate na prihode destimulišete ih da investiraju. Ja mislim da će to direktno uticati na pad koji je ionako drastičan”, strahuje Janković.
Profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Pitić kaže da poreska politika treba da bude takva da daje optimalne rezultate.
"Poreska politika treba da se vodi sistematično i treba da ima generalna pravila u kojima treba sagledavati šta je to optimalno za nas i kako mogu eventualno određeni tokovi da se vrate u naš sistem”, kaže on.
"To je pitanje za ministarku finansija koliko te tokove može da na neki način bolje sagleda i da ono što treba, vrati. Da li je to moguće, to je pitanje za njih”, navodi Pitić.
Sve zemlje članice Evropske unije morale su da prihvate komplikovana pravila za poslovanje ofšor kompanija.
Za takozvanu trojnu trgovinu, kako kažu u Evropskom ekonomskom institutu, koriste se samo dva ostrva Mani i Madeira ali koja funkcionišu po poreskim pravilima Evropske unije. U Srbiji radi čak 680 preduzeća koja su registrovana samo na Kipru.
Dve kompanije u Srbiji koje najviše grade su Delta i MPC. One, međutim, nemaju matičnu firmu u ovoj zemlji. Ovde su samo registrovane, a vlasnici njihovih kompanija su u stvari ofšor kompanije na Kipru i u Holandiji.
Na taj način sve što su kupili u Srbiji danas je formalno u vlasništvu stranih kompanija, odnosno njihovih ofšor firmi.
Ovakvim poslovanjem, iako je dozvoljeno prema zakonu, državni budžet potencijalno gubi milione evra.
Pošto je sva imovina praktično u vlasništvu njihovih stranih of or kompanija, ukoliko jednog dana odluče da npr. prodaju sve što poseduju u Srbiji, a čija vrednost se meri u milijardama, na to neće, opet po zakonu dozvoljenom poslovanju, platiti ni porez na kapitalnu dobit.
Pored oporezivanja ofšor kompanija, novi Zakon o dobiti preduzeća koji najavljuje ministarka finansija trebalo bi da smanji broj izuzeća kod oporezivanja i izmeni postojeći sistem utvrđivanja poreskih kredita.
.jpg)
