Izvor: Politika, 23.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezavisnost nije održivo rešenje
Energetika je ključ napretka. – U narednoj godini za primenu Strategije potrošiće se 70 miliona evra
Primena Strategije za ekonomski razvoj srpskih zajednica na Kosovu i Metohiji (u daljem tekstu – Strategija) počeće naredne godine u martu ili početkom aprila. U 2007. godini ukupno će se utrošiti 70 miliona evra, rekao je, između ostalog, u razgovoru za "Politiku", dr Nenad Popović, šef Ekonomskog tima za KiM i jug Srbije. On podseća da je ova Strategija jedina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja je za poslednjih 15 godina urađena za Kosmet. Da je rađena sa mnogo truda, više od pola godine. Stručnjaci sa Kosmeta, iz centralne Srbije, ali i oni iz inostranstva izrazili su želju da se upoznaju sa tim. Primerke Strategije traže Svetska banka i Međunarodni monetarni fond i to je već uslišeno, kaže dr Popović .
U prezentaciji Strategije prva ciljna grupa su predstavnici srpskih zajednica na Kosmetu. Naravno, Strategija će se predstaviti i Unmiku. U januaru će biti organizovana prezentacija i za političare i ekonomske stručnjake iz međunarodne zajednice, a posebna će biti prezentacija i za predstavnike EU, SAD, Rusije i Kine.
Strategija je, prema rečima dr Popovića, urađena za održivi ekonomski razvoj. Jer, bez ekonomskog razvoja nema ni političkog rešenja za status Kosova. Na osnovu podataka, koje je tim za izradu Strategije prikupio i profesionalno obradio, proizilazi da nezavisno Kosovo – nije održivo rešenje.
Značaj energetike
U Strategiji je obrađena energetika i to za celu pokrajinu, a ne samo za srpske zajednice. Planirano je da se kapaciteti Termoelektrane "Kosovo B" prošire za dva bloka snage od po 350 megavata. Uskoro bi trebalo da počne rad na pripremi za otvaranje površinskog kopa uglja "Sibovac". Kop treba da se pusti u rad 2012. godine. Do 2020. godine trebalo bi da bude završena TE "Kosovo C", ukupne snage od 2.100 megavata... Prvi poslovi, koji treba da se urade, jesu renoviranje prenosne i distributivne mreže.
Realna je pretpostavka, a posle potpisivanja Memoranduma u Rusiji o izgradnji gasovoda kroz Srbiju, da se obavi i gasifikacija Kosova i Metohije, što je Strategijom i predviđeno.
Već u narednoj godini gradiće se putevi od Zubinog Potoka do Drena, zatim od Lapljeg Sela do Gračanice, kao i od Jagnjenice do Zubinog Potoka. Za te svrhe je izdvojeno šest miliona evra.
Strategijom je predviđeno da se unaprede telekomunikacije i poštanski saobraćaj. Potrebno je da svaki građanin na Kosmetu ima fiksni i mobilni telefon, kao i mogućnost da se priključi na Internet. Uskoro treba da se reši status i Telekoma
Zapošljavanje je, reklo bi se, ključni i kritičan problem na Kosmetu. Može se rešavati, kako je Strategijom predviđeno, i otvaranjem mini i mikro preduzeća. Planirano je da se u ovoj oblasti realizuje 17 projekata. Za sledeću godinu izdvojeno je. 4.800.000 evra za ove svrhe. Na Kosmetu, inače, ima 500 mini-preduzeća u srpskim zajednicama, sa oko 1.500 zaposlenih.
Neiskorišćena "Trepča"
Za severni deo Kosmeta od posebnog interesa je "Trepča". Kapaciteti "Trepče" nisu iskorišćeni. Trenutno je ovde zaposleno 4.000 radnika. Strategijom je predviđeno devet projekata za proširenje proizvodnog programa. U prvoj fazi povećanja proizvodnje utrošiće se 13 miliona evra i zaposliti novih 2.000 radnika.
Strategijom je predviđeno da se u oblasti stanogradnje realizuju 44 projekta.
U poljoprivredi će se stimulisati otvaranje mini-farmi. Rešiće se problemi otkupa poljoprivrednih proizvoda, njihovo skladištenje i prodaja... Stočarstvo je važna grana poljoprivrede. Nažalost, na Kosmetu, po rečima dr Popovića, nema veterinarskih stanica. Strategijom je predviđen način za rešavanje problema veterinarske zaštite. Inače, forsiraće se proizvodnja u staklenicima i plastenicima. Dobro je, napominje dr Popović, što je i Svetska banka zainteresovana da finansira razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Na Kosmetu je izražen problem nezaposlenosti žena, pa je strategijom, između ostalog, predviđeno da se taj problem rešava podsticanjem razvoja tekstilne industrije. Mogu da se otvaraju i krojačke radnje sa nekoliko zaposlenih, koji će raditi i u sklopu nekog većeg programa.
Strategija predviđa da se deo metalske industrije sa Kosmeta poveže sa odgovarajućim preduzećima iz Srbije i da se uključi u izvoz. To će biti moguće, jer su i Srbija i Unmik potpisnici CEFTA sporazuma.
Stručnjaci koji su radili na izradi Strategije "usudili" su se da u nju stave i poglavlje o razvoju turizma na Kosovu i Metohiji. Naravno, prvo je neophodno da se reše bezbednosni problemi, kako građana Kosmeta, tako i turista. Činjenica je da na Kosmetu postoje najlepši i najstariji srpski manastiri i svetinje, koji su i svetska baština. Njih ne žele da posete i da ih vide samo Srbi, već, kako tvrdi dr Popović, i Rusi, koji takođe Kosovo smatraju za "svetu zemlju". Ima uslova i za razvoj zimskog, odnosno ski-turizma. Nadaleko su poznate lepote i skijaški tereni na Brezovici, na Šar-planini. No, i u okolini Leposavića, na južnoj strani Kopaonika, postoje dobri tereni za skijanje. Samo treba da se izrade žičare. I gradiće se. Tako je predviđeno Strategijom.
U izradi Strategije pošlo se od realnog stanja i činjenica. Činjenice, pak, "tvrdoglavo" pokazuju da se za sedam godina od dolaska Kfora i Unmika na Kosmet, u zavičaj vratilo jedva tri do četiri hiljade raseljenih Srba. A bez rešenja problema povratka, nema ni održivog razvoja na Kosmetu. Šef Ekonomskog tima tvrdi da se problemi povratka izbeglih Srba mogu rešiti. Naravno da je važno da se reše stambeni i ostali problemi, ali je činjenica da se ljudi neće vraćati na Kosmet, ako nemaju posao i od čega da žive. Bez posla, tvrdi dr Popović, nema povratka.
Strategijom je predviđeno da se u prvoj fazi primene strategije (za prve tri godine) za povratnike otvori 10.000 novih radnih mesta. To bi značilo da bi se na Kosmet vratilo 10.000 porodica, što bi ukupno iznelo 40.000 ljudi. A to je deset puta veća brojka od one u proteklih sedam godina. U drugoj fazi moglo bi da se na Kosmet vrati još 40, pa i do 100.000 ljudi. Nužno je, međutim, da se zaposle i ljudi koji su ostali na Kosmetu. U tom slučaju, tvrdi naš sagovornik, zaustaviće se iseljavanje Srba sa Kosmeta, koje je i dalje u toku.
Ako se iseljavanje Srba ne zaustavi i ako se ne ostvari povratak raseljenih, primena Strategije ekonomskog razvoja srpskih zajednica na Kosmetu ne bi imala smisla. A očigledno je da ima smisla i potrebe da se ona primeni. Neka tako i bude.
-----------------------------------------------------------
Decentralizacija je preduslov
Za primenu Strategije ekonomskog razvoja srpskih zajednica na Kosmetu potrebno je da se prethodno obavi decentralizacija uprave i lokalne samouprave, kao i da se formiraju nove opštine sa srpskom većinom. Bez toga, smatra dr Nenad Popović, nema održive primene strategije. Ekonomski razvoj mora da počne u opštinama. Bez toga nema napretka, niti boljitka za ljude.
Podrazumeva se, kaže dr Popović, da će se, recimo, u opštini u kojoj ima 85 odsto Srba i 15 odsto Albanaca i sredstva za razvoj deliti u toj srazmeri između etničkih zajednica
Stana Ristić
[objavljeno: 23.12.2006.]
