Izvor: B92, 02.Avg.2010, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezaštićena srpska imovina u HR
Beograd -- Ove nedelje navršava se petnaest godina od egzodusa Srba iz Hrvatske, ali još nema zvaničnog popisa šta su sve izbeglice ostavile na svojim ognjištima.
Evidentirana privatna imovina ostala iza Srba na teritoriji cele Hrvatske vredi čak 30 milijardi evra, procenjuju izbeglička udruženja.
Prema nezvaničnoj i nepotpunoj statistici, srpske izbeglice ostavile su oko 600.000 hektara zemljišta, 980.000 grla krupne stoke, 18 miliona čokota vinove >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << loze.
"Popis imovine izbeglih Srba, u Srbiji je organizovalo 1996. godine ondašnje Odeljenje za sukcesiju Saveznog ministarstva pravde SRJ, odštampani su formulari, a izbeglice iz Hrvatske, ali i iz drugih krajeva, upisale su u njih svoju imovinu" , objašnjava Milojko Budimir, predsednik Asocijacije udruženja izbeglica.
"Njihovi formulari su posle osnivanja Državne zajednice SCG, a zatim i njenog raspada, završili u Ministarstvu finansija Srbije, i to u Odeljenju za zaštitu pravnih lica u inostranstvu i alimentaciju. Tamo ih, međutim, za sve ovo vreme niko nije obradio niti je sastavio zvaničan izveštaj o vrednosti imovine izbeglih Srba", tvrdi Budimr.
MARKE I DINARI
U Saveznom ministarstvu pravde postojao je i podatak da je prilikom evidentiranja imovine Srba ukupno prijavljeno i 180 miliona tadašnjih nemačkih maraka i još tri i po milijarde dinara u hrvatskim poslovnim bankama, kao i 600 miliona dinara u hartijama od vrednosti.
Prema nezvaničnoj statistici, u ovom odeljenju se nalazi 76.000 zahteva privatnih lica i firmi.
U ovim papirima stoji da su Srbi u Hrvatskoj do rata imali oko 600.000 hektara zemljišta, zatim oko 18 miliona kvadratnih metara građevinskog prostora, od čega 14 miliona kvadratnih metara stambenog i četiri miliona kvadratnih metara poslovnog prostora.
Kada je u pitanju nepokretna imovina, Srbi su ostali bez oko 400.000 poljoprivrednih mašina, 64.000 motornih vozila, 440.000 opremljenih spavaćih i dnevnih soba, kuhinja i trpezarija, kao i 760.000 raznih kućnih aparata i tehničkih uređaja.
Ostali su i bez 980.000 grla krupne stoke, oko 18 miliona čokota vinove loze, osam miliona stabala voćaka, 120.000 košnica, i bez umetničkih predmeta i zlata, a imali su i oko 24.000 bunara i cisterni površine od 960.000 kvadratnih metara.
Prema podacima izbegličkih udruženja, u Hrvatskoj je uništeno ili devastirano oko 40.000 srpskih kuća u Lici i Dalmaciji i još oko 20.000 kuća u ostalim regijama.
"Došli smo i do podataka da su posle završetka vojnih operacija u Hrvatskoj uništeni: 182 zadružna doma, 56 ambulanti, 78 crkava, 29 muzeja, 181 groblje, 325 trgovina, 113 vodovoda, 167 spomenika, 311 ugostiteljskih objekata, 410 zanatskih radnji, 118 skladišta... Hrvatska, međutim, izbegava nadoknadu štete za uništenu nepokretnu imovinu Srba", dodaje Budimir.
On objašnjava da se to čini tako što sudovi u Hrvatskoj izbegavaju mogućnost da se kao uzročnik štete prikaže aktivnost vojske i policije i sugerišu oštećenima da preinače tužbe i u njima navedu kako su im kuće srušene u aktu terorizma i nasilja.
Za takvu se štetu, od jula 2003. godine, primenjuje drugačiji zakon. Njime se propisuje da se šteta zbog terorizma nadoknađuje kroz obnovu, ali se mnogi tužbeni zahtevi odbijaju.
I u Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije potvrđuju da oko 7.500 srpskih porodica još čeka na obnovu imovine, a povratnici na okončanje ovakvih postupaka čekaju i po nekoliko godina.
