Izvor: Blic, 25.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezaposlenost ne preti
Nezaposlenost ne preti
BEOGRAD - Očekujem da tokom naredne godine bude prodato nekoliko velikih preduzeća u Srbiji i to preko međunarodnog tendera. To će zaposlenima u tim kolektivima obezbediti novi, sposobniji menadžment, mogućnost da rade i zarade, a državi da dođe do većih prihoda - kaže za 'Blic' Boško Mijatović, jedan od autora novog modela privatizacije, koji je urađen u Centru za liberalno-demokratske studije.
- Da bi se to i dogodilo nova >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << republička vlast hitno treba da usvoji novi zakon o privatizaciji, jer je postojeći neprimenljiv. Zatim sledi osposobljavanje Agencije za privatizaciju da prati brzu realizaciju modela koji bude prihvaćen, a to znači zapošljavanje novih eksperata za taj posao. Tek kad se obezbede ovi uslovi, moguće je pristupiti prodaji preduzeća tenderom i to na javan i potpuno transparentan način da bi se izbegla korupcija. Cena ne bi bila jedini kriterijum za izbor kupca, već bi se budući većinski vlasnik birao i prema toma kakve planove ima sa tom imovinom. U slučajevima kad deo državnog i društvenog kapitala ne bude prodat u celini, on bi se privatizovao javnom prodajom akcija koje bi mogle da se kupe ne samo novcem već i starom deviznom štednjom i vaučerima - objašnjava Mijatović.
Zaposleni, prema njegovoj oceni, ne treba da se plaše da će prodajom preduzeća strancima ostati bez posla, jer će se taj proces odvijati godinama i dolaziće do premeštanja iz jednih u druge firme, a mnogi će se opredeljivati i za otvaranje privatnih preduzeća. To je, ujedno, Mijatovićev odgovor na primedbe da ne treba po svaku cenu ići u privatizaciju već razvijati privatno preduzetništvo.
- Ta dva procesa ne isključuju jedan drugog , već se dopunjuju - naglašava Mijatović. On, takođe, onima koji se plaše da će zbog primene novog zakona o privatizaciji ostati bez svojih akcija, poručuje da to ne može da se dogodi, ali će biti preispitivanja u slučaju da se utvrdi da su u procesu dosadašnje vlasničke transformacije kršeni propisi koji su važili kad se ona sprovodila.
Najatraktivnija preduzeća za inostrane kupce su ona koja imaju dobre proizvodne programe i sigurnu prodaju svoje robe na domaćem tržištu, kao što su cementare i pivare, slaže se Mijatović, ali se nada da će spisak tih firmi biti mnogo duži kad se i u Srbiji obezbede tržišni uslovi poslovanja. M.V. Preduzeća za dugove
Komentarišući predloge da se neka naša preduzeća besplatno ustupe Rusima u zameni za dugove za isporučeni gas, Mijatović kaže da pre toga treba da se razjasne međudržavna potraživanja. Naime, Rusija je ostala dužna SFRJ oko dve milijarde dolara, pa se očekuje da se posle dogovora o sukcesiji odredi koliki je deo potraživanja SRJ. Tako bi dug za gas mogao da se plati tim nasleđem, a naša preduzeća da se ponude Rusima prema istim uslovima kao i svim drugim zainteresovanim kupcima. Moguće je, dodaje Mijatović, i da se deo inostranih potraživanja pretvori u vlasničke uloge u našim preduzećima. Crnogorski model
Model privatizacije crnogorskih preduzeća pokazuje svoje slabosti jer ne daje rezultate koji su se očekivali. Tenderska prodaja preduzeća nije transparentna i dosta toga se dešava daleko od javnosti, a pripremljena podela vaučera još nije dobila zeleno svetlo crnogorske vlasti, ocenjuje Mijatović, naglašavajući da najbolje šanse da se prodaju strancima imaju preduzeća koja se bave turizmom i velika je šteta što to do sada nije na pravi način iskorišćeno.
