Izvor: Politika, 05.Apr.2013, 16:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nezaposlenost kao teška bolest

Prošle godine svakog dana, računajući i neradne, posao gubilo po 43 radnika ili 15.750 ljudi

Prema statističkim podacima krajem prošle godine u Srbiji je došlo do povećanja zaposlenosti, ali ekonomisti ne vide nikakve znake poboljšanja na tržištu rada. „Anketa o radnoj snazi” Zavoda za statistiku pokazala je da je u aprilu 2012. stopa nezaposlenosti bila 25,5 odsto, a u oktobru iste godine 22,4 procenta. Ali, prema poslednjim raspoloživim podacima, broj zaposlenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u 2012. smanjen je za 0,9 odsto.

Po računici Miroslava Zdravkovića, urednika portala makroekonomija.org, prošle godine je svakog dana, u proseku, računajući i neradne dane, spisak zaposlenih u Srbiji bio kraći za 43 imena, odnosno za 15.750 ljudi u celoj 2012.

U preduzetničkom sektoru svaki dan bez posla je ostajalo po 56 lica, dok je u preduzećima i broj zaposlenih povećavan za 13 dnevno. Zapošljavali su se u stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima. Po pet lica je dnevno nalazilo novi posao u oblasti informacija i komunikacija i u administrativnim i pomoćnim delatnostima.

– Broj zaposlenih je smanjivan za po devet dnevno u prerađivačkoj industriji, za po pet je bilo manje zaposlenih u obrazovanju i zdravstvu, a po četiri u saobraćaju i skladištenju – kaže Zdravković.

Prema podacima zvanične statistike 2008. je u proseku radilo nepuna dva miliona ljudi, a u januaru 2012. 1,7 miliona. U istom periodu se broj nezaposlenih sa 728.000 u 2008. povećao na 779.000 na početku ove godine. Stopa nezaposlenosti u 2008. bila je 14, a u januaru ove godine 22,4 odsto.

Za Milojka Arsića, urednika „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke, „statistički podaci koju su objavljeni krajem prošle godine, prema kojima je došlo do smanjenja nezaposlenosti u oktobru, kao i do navodnog povećanja zaposlenosti, više su nego sumnjivi”.

– Na tržištu rada još ne vidimo nikakve nagoveštaje poboljšanja – izričit je Arsić.

Prema njegovim rečima, navedene podatke državne statistike ne potvrđuju druge makroekonomske tendencije.

– U istom periodu bruto domaći proizvod (BDP) je opadao, potrošnja građana takođe, a opadali su i prihodi od poreza i doprinosa – tvrdi Arsić.

On tvrdi da ni sezonski faktori ne bi mogli da objasne rast zaposlenosti između prošlogodišnjeg aprila i oktobra, iz izveštaja o rezultatima „ankete o radnoj snazi”.

Istini za volju, ni kreatori ekonomske politike nisu najavljivali da će skoro doći do smanjivanja nezaposlenosti. Prema rečima Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, u ovoj godini se očekuje da dođe do oporavka privrede, ali ne i do rasta zaposlenosti. U najboljem slučaju, broj nezaposlenih ne bi više rastao. Broj novih radnih mesta mogao bi da nadmaši broj otpuštenih tek u 2014. godini, zapisano je i u Fiskalnoj strategiji 2013–2015.

Prema Arsićevim rečima, za povećanje broja zaposlenih potrebno je da BDP Srbije raste najmanje četiri do pet odsto godišnje, a analitičari „Kvartalnog monitora” procenjuju da će ove godine porasti najmanje 1,5 odsto.

– Da bi došlo do povećanja zaposlenosti potrebno je pokretanje privredne aktivnosti i u drugim sektorima, osim u automobilskoj industriji i preradi nafte, ali i dodatne reforme – ukazuje Arsić.

Iz Republičkog zavoda za statistiku odgovaraju da su podaci iz „ankete o radnoj snazi” pouzdani. Zasnovani su na međunarodnim standardima, a metodologija nije promenjena. Od aprila do oktobra prošle godine došlo je do prelaska nezaposlenih u neformalnu zaposlenost, što znači da su radili „na crno”. Zbog toga se pad nezaposlenosti ne ogleda u promeni ostalih makroekonomskih podataka.

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u prošloj godini bilo je oko 755.000 nezaposlenih. NSZ je posredovala u zapošljavanju oko 200.000 ljudi, a isto toliko je prestalo da se javlja, iako nisu našli posao.

Još se osećaju posledice ekonomske krize na tržištu rada, kažu analitičari sajta poslovi.infostuf.com. Da u Srbiji vlada visoka nezaposlenost i nezadovoljstvo trenutnim poslom, govori i podatak da u proseku na jedan oglas stigne oko 150 prijava, dok je taj broj često veći, pa može dostići čak i 1.500 radnih biografija po konkursu.

Zanimanja u trgovini i prodaji su se izdvojila kao ubedljivo najtraženija, sa gotovo 35 odsto udela u objavljenim oglasima. Među najtraženijim bili su i radnici u administraciji i računovodstvu, ekonomiji, transportu, ugostiteljstvu, marketingu i pi-ara, ali prvi put i u informacionim tehnologijama. Tražnja za ovim zanimanjima u 2012. i prethodnoj godini imala je rast od čak 80 procenata.

-------------------------------------------------------------------------

U komšiluku još gore

U prošloj godini broj zaposlenih povećan je samo u Crnoj Gori – za 3,1 odsto, dok je smanjen u BiH – za 0,4, u Srbiji za 0,9, a u Hrvatskoj i Sloveniji za po 2,2 odsto. U Crnoj Gori je povećanje broja zaposlenih iznosilo 5.034 lica, dok je smanjenje u BiH bilo za 2.990, u Srbiji za 15.750, u Sloveniji za 18.417, Hrvatskoj za 30.126. Računajući i neradne dane, u Crnoj Gori je dnevno povećavan broj zaposlenih za 14, a smanjivan je u BiH za osam, u Srbiji za 43, Sloveniji za 50 i u Hrvatskoj za 83 lica.

Aleksandar Mikavica

objavljeno: 05.04.2013.

Nastavak na Politika...