Izvor: Politika, 03.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezaobilazna Srbija
Naša zemlja postaje značajan regionalni činilac u snabdevanju gasom. – Samo od tranzita zarada 200 miliona dolara godišnje
Memorandum o razumevanju između vlada Srbije i Rusije, odnosno Javnog preduzeća "Srbijagas" i "Gasproma", kojim bi naša zemlja postala strateški energetski centar i nezamenljivo tranzitno čvorište prirodnog gasa, trebalo bi da bude potpisan najkasnije do kraja oktobra, potvrdio je za "Politiku" Milutin Prodanović, pomoćnik ministra energetike.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Posle toga, u roku od 45 dana nadležna komisija trebalo bi da pripremi ugovore koji bi bili obavezujući za obe strane a koji bi definisali obaveze u ovom velikom projektu. Ubrzo posle toga krenulo bi se i u operacionalizaciju projekta kojim je predviđeno da ceo posao bude završen do 2010. godine.
Prema Prodanovićevim rečima, reč je o gasovodu koji bi kao oslonac koristio već postojeći "Blu strim", koji povezuje Rusiju i Tursku preko Crnog mora. Trasa gasovoda išla bi od Turske, preko Bugarske, Srbije i Hrvatske do severa Italije. Predviđa se da godišnje ovim gasovodom bude transportovano 20 milijardi kubnih metara gasa, što je deset puta više od godišnje srpske potrošnje ovog energenta.
Prednost ovog projekata, jednog od najvećih, pre svega je u obezbeđivanju drugog mogućeg pravca snabdevanja gasom Niš –Dimitrovgrad. Još je važnije to što bi Srbija na ovaj način iz statusa zemlje krajnjeg korisnika kakav ima sada, jer je "na kraju cevi", postala važan regionalan faktor u transportu gasa. Razlog više za gradnju je i ekonomska korist koja proističe iz direktne investicije i ubiranja transportnih taksa i naknada, koja bi na godišnjem nivou iznosila oko 200 miliona dolara!
"Gasprom" bi, ističe Prodanović, bio finansijer i nosilac celog projekta čiji bi partner u Srbiji bio "Srbijagas" a u Bugarskoj – "Burgas". U gradnju gasovoda bila bi, međutim, uključena domaća radna snaga.
Vrednost investicije gasovoda koji bi u dužini od oko 400 kilometara prolazio kroz Srbiju, tačnije od Dimitrovgrada do granice sa Hrvatskom, procenjuje se na oko milijardu dolara. S tim u vezi Ministarstvo rudarstva i energetike podržava sve projekte u oblasti energetike koji prepoznaju Srbiju kao tranzitnu zemlju i kao nezaobilazan pravac obezbeđivanja energetske sigurnosti Evropske unije i jugoistočne Evrope, ističe Prodanović.
Osim toga, gradnja ovog gasovoda ubrzala bi i lokalni razvoj gasne mreže Srbije, jer se ovako stiču uslovi za gasifikaciju juga Srbije, Kosova i Metohije, istočne Srbije, ali i interkonekcija prema Crnoj Gori i BiH.
"Gasprom", ističe Prodanović, zapravo traži regionalne partnere za završetak ovog velikog projekta, čime će obezbediti siguran transport svog gasa kroz ovaj deo Evrope.
Prodanović podseća da je osnov za gradnju gasovoda kroz Srbiju međudržavni sporazum Vlade SR Jugoslavije i Ruske Federacije potpisan 12. decembra 1996. godine u kome su se dve strane saglasile da je gradnja gasovoda prioritet.
Srbija bi, ističe Prodanović, oberučke trebalo da prihvati ovaj projekat, jer će na energetskoj karti Evrope postati lider u regionu i najvažniji tranzitni centar prirodnog gasa za jugoistočnu Evropu.
U ovom času Srbija gas dobija samo iz jednog pravca, iz Rusije preko Ukrajine i Mađarske. Kako se ne bi ponovila prošlogodišnja situacija kada je zbog problema na relaciji Rusija–Ukrajina u Srbiju stizalo svega 60 odsto potrebnih količina gasa, alternativni pravac gasovoda rešio bi ovaj problem dugoročno.
S obzirom na to da je "Gasprom" najveći svetski snabdevač gasom, Srbija ni u jednom trenutku ne bi trebalo da razmišlja da li će ubuduće imati dovoljno ovog energenta.
Na pitanje šta se čini kako se ove zime ne bi ponovila situacija od prošle godine, tim pre što podzemno skladište u Banatskom Dvoru još nije završeno, Prodanović odgovara da se u saradnji sa NIS-om i toplanama već sada obezbeđuju dovoljne količine mazuta koje će po potrebi zamenjivati gas.
J. Petrović
[objavljeno: 03.10.2006.]
