Izvor: Politika, 21.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezaobilazna Srbija
Sredinom naredne godine počeće gradnje paralelnog gasovoda koji će prelaziti preko teritorije Srbije u dužini od oko 400 kilometara
TEMA DANA
Memorandumom o razumevanju, koji su juče u Moskvi potpisali predstavnici Vlade Srbije, Javnog preduzeća "Srbijagas" i ruskog giganta "Gasprom", naša zemlja je na korak od početka gradnje paralelnog pravca gasovoda kojim će se obezbediti alternativno snabdevanja ovim ekološkim energentom budućnosti. Još je, međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << važnije što će na ovaj način Srbija iz statusa zemlje krajnjeg korisnika, kakav ima sada, jer je "na kraju cevi", postati važan regionalni faktor u transportu gasa.
Potpisivanje memoranduma podrazumeva izgradnju gasovoda od bugarske do hrvatske granice, preko teritorije Srbije u dužini od oko 400 kilometara.
Godišnje bi se gradnjom paralelnog pravca gasovoda obezbedio protok oko 20 milijardi kubnih metara gasa, dakle desetak puta više nego što Srbija utroši za godinu dana. Kapacitet gasovoda, maršruta, dužina i iznos neophodnih ulaganja biće definisani posle detaljnog proučavanja svih aspekata tog projekta – finansijskog, zakonskog, regulatornog, marketinškog i drugih, potvrđuje Milutin Prodanović, pomoćnik ministra energetike za gas.
Energetska sigurnost
Kako u resornom ministarstvu kažu, najkasnije do 1. jula 2007. godine trebalo bi da budu razrađeni detalji memoranduma što će učiniti radna grupa sastavljena od srpskih i ruskih eksperata. Potom je realno očekivati i početak ostvarivanja projekta na koji se dugo čeka.
Gradnjom ovog alternativnog pravca, Srbija postaje strateški energetski centar i nezamenljivo tranzitno čvorište gasa koje će olakšati ne samo snabdevanje zemalja jugoistočne Evrope već i Evropske unije. Reč je o gasovodu koji bi kao oslonac koristio postojeći međunarodni gasovod "Blu strim", koji povezuje Rusiju i Tursku preko Crnog mora, a gde bi trasa gasovoda išla od Turske, preko Bugarske, Srbije i Hrvatske do severa Italije.
Ministarstvo rudarstva i energetike, kako ističu, podržava sve projekte u oblasti energetike koji prepoznaju Srbiju kao tranzitnu zemlju i nezaobilazan pravac obezbeđivanja energetske sigurnosti Evropske unije i jugoistočne Evrope.
Memorandum o razumevanju sa ruskim "Gaspromom", koji je potpisan, u skladu je sa Strategijom razvoja energetike Srbije do 2015. godine, čime Srbija dobija šansu da od velikog uvoznika gasa postane tranzitna zemlja i ostvari znatne prihode. Samo od tranzitnih taksa kod nas bi trebalo da se sliva oko 200 miliona dolara godišnje, što će, razume se, potpomoći i njenom privrednom razvoju.
Gradnja ovog gasovoda ubrzala bi u velikoj meri i lokalni razvoj gasne mreže Srbije. Sada se, recimo, stiču i uslovi za gasifikaciju juga Srbije, Kosova i Metohije, istočne Srbije, ali i za veze prema Crnoj Gori i BiH.
Izgradnju gasovoda finansirao bi ruski "Gasprom" čiji bi partner u Srbiji bio "Srbijagas", a u Bugarskoj – "Burgas". "Gasprom" zapravo traži regionalne partnere za završetak ovog velikog projekta čime će obezbediti siguran transport svog gasa kroz ovaj deo Evrope.
Osnov za gradnju gasovoda kroz Srbiju je međudržavni sporazum Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije potpisan još 12. decembra 1996. godine gde su se dve strane saglasile da je gradnja gasovoda prioritet.
Regionalni lider
Srbija je oberučke prihvatila ovaj projekat, jer time na energetskoj karti Evrope postaje lider u regionu i najvažniji tranzitni centar prirodnog gasa za jugoistočnu Evropu. Srbija sada dobija gas samo iz jednog pravca – iz Rusije preko Ukrajine i Mađarske. Kako se ne bi ponovila prošlogodišnja situacija kada je zbog problema na relaciji Rusija – Ukrajina u Srbiju stizalo znatno manje gasa od potrebnog, alternativni pravac rešiće dugoročno ovaj problem. Srbija tako više neće zavisiti od tehničkih (ne)mogućnosti mađarskog MOL-a da propusti sve potrebne količine gasa Srbiji koje šalje ruski "Gasprom".
Naime, kako stvari stoje, MOL je u mogućnosti da transportuje Srbiji dnevno oko 10 miliona kubika gasa, a potrebe naše zemlje su u danima najjače zime i velike potrošnje oko 13 miliona kubika, zbog čega se mora u hodu prelaziti na potrošnju mazuta, a dosad se pribegavalo i isključivanju najvećih privrednih potrošača gasa.
S obzirom na to da je "Gasprom" najveći svetski snabdevač gasom, Srbija, dakle, ni u jednom času više ne bi trebalo da razmišlja da li će ubuduće imati dovoljno ovog energenta.
Kroz program gasifikacije Srbije potrebno je, međutim, uložiti oko 370 miliona dolara. Reč je o revitalizaciji sadašnjih distributivnih mreža, povezivanju svih većih gradova i naseljenih mesta na regionalne gasovode i izgradnji velikog broja novih distributivnih mreža. U sektor prirodnog gasa do 2015. godine trebalo bi ukupno da bude investirano oko 680 miliona dolara.
U Ministarstvu energetike podsećaju da su iz Nacionalnog investicionog plana dobili oko 64 miliona evra za realizaciju projekata u oblasti energetike. Od toga će najveći deo, odnosno oko 50 miliona evra, biti iskorišćen upravo za dalju izgradnju gasne infrastrukture.
Ceo projekat trebalo bi da bude završen do 2010. godine, a dodatni argument za njegovo svesrdno prihvatanje može se naći i u tome što naša zemlja, ni posle više od dve i po decenije planiranja, nije uspela da sagradi sopstveno skladište gasa Banatski Dvor. Zbog toga ni ove grejne sezone ne može da računa na domaće rezerve.
-----------------------------------------------------------
"Skromna" potrošnja gasa
Vrednost investicije gasovoda koji bi u dužini od oko 400 kilometara prolazio kroz Srbiju, tačnije od Dimitrovgrada do granice sa Hrvatskom, procenjuje se na na oko milijardu dolara. Upotreba gasa kao energenta u ukupnoj strukturi potrošnje goriva trebalo bi da se poveća, kako je potvrdio i Radomir Naumov, ministar energetike, sa 20 na 24 odsto. Prioritet je definisan u okviru programa gasifikacije koja predviđa priključenje još oko 400.000 novih korisnika, pre svega u sektoru široke potrošnje, čime bi se utrošak struje smanjio za oko 2.300 gigavat-sati.
Da je mogućnost zamene struje za gas vrlo velika potvrđuju i brojni primeri iz okolnih zemalja. Tako u ovom trenutku srpska domaćinstva čak četiri puta manje koriste gas nego domaćinstva u Rumuniji ili Češkoj.
J. Petrović
-----------------------------------------------------------
"Gasprom" svetski lider
Ruska kompanija "Gasprom" najveći je svetski proizvođač gasa koji zadovoljava približno trećinu potreba zapadne Evrope. "Gasprom" je 2005. izvezao 156,1
milijardu kubnih metara gasa u Evropu, pri čemu su najznačajnije tržište Nemačka sa 23 odsto i Italija sa 14 odsto.
Prema ranijim najavama funkcionera ruskog gasnog giganta, "Gasprom" ove godine očekuje prihod od izvoza gasa od najmanje 33 milijarde dolara, dok je lane ostvario 26,1 milijardu dolara, 42 odsto više nego 2004.
Planirano je da proizvodnja ove godine dostigne 548 milijardi kubnih metara gasa, a da se do 2020. godine poveća na 580 do 590 milijardi kubnih metara.
"Gasprom" je krajem 2005. godine raspolagao sa 61 odsto ruskih rezervi gasa.
"Gasprom" je osnovan 1989. godine kao državni gasni koncern, a 1993. je reorganizovan u jedan tip akcionarske kompanije.
Deonicama "Gasproma" se od 1996. godine trguje na Ruskoj i Londonskoj berzi. (Tanjug)
[objavljeno: 21.12.2006.]
