Izvor: Politika, 12.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezadovoljni tužbu pišu
Među najčešće tuženima RTV Srbije, "Ce market", NBS i Savezna uprava carina Radio-televizija Srbije je najčešće tužena javna ustanova u Srbiji, a iza nje slede "Ce market", Narodna banka Srbije i Savezna uprava carina. Najveći broj tužbi protiv pomenutih ustanova podneli su njihovi radnici i to zbog neisplaćenih zarada i uručenih otkaza.
– Veliki broj tužbi zbog neisplaćenih zarada podneli su radnici beogradske Industrije kugličnih ležajeva – navodi Radun >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bubanja, predsednik Odeljenja za radne sporove Prvog opštinskog suda u Beogradu. – Najveći broj radnika IKL-a tužbenim zahtevima tražio je isplatu zaostalih minimalnih zarada. Slična je situacija i sa "Minel kotlogradnjom", protiv koje je tužbe podnelo oko 1.000 njenih radnika. Na optuženičkoj klupi našeg suda često sede i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno Republike Srbije koju, uglavnom, tuže njegovi pripadnici koji su otkaze dobili zbog povrede radnih obaveza.
U Prvom opštinskom sudu u Beogradu, koji je nadležan za sve sporove, u kojima se kao tužena strana pojavljuje Republika Srbija i koji "pokriva" gotovo sva preduzeća u Beogradu, trenutno se vodi 1.611 postupak. Jedan sudija, prema rečima našeg sagovornika, "zadužen" je za gotovo tri stotine predmeta po kojima, kako Zakon o radu i nalaže, postupa po "naročitoj hitnosti".
I među tuženima i podnosiocima tužbi, objašnjava Bubanja, mnogo je nezadovoljnih. Poslodavci se često ljute na sud zbog odluke da se radnici kojima su uručeni otkazi vraćaju na posao.
Još se pamti postupak koji je, po tužbi jednog radnika, kojem je uručen otkaz, pokrenut postupak protiv Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu. Zbog krađe benzina iz jednog od vozila ovog preduzeća, rukovodstvo GSP-a je pomenutom radniku momentalno dalo otkaz. Nezadovoljan drastičnom kaznom, radnik je odlučio da tuži preduzeće. Iako je znao da postoje očevici njegovog postupka, procenio je da su šanse da se "izvuče" na sudu izuzetno velike. Pred sudijom je "izdeklamovao" spremljenu odbranu. Sudija je, kako to Zakon nalaže, postupak nastavio saslušanjem svedoka. Posle svedoka, pozive je uputio i rukovodiocima ovog javnog preduzeća. Nakon njihovog saslušanja bilo je jasno da dokaza protiv "sumnjivog" radnika nema. Čelnici GSP-a su, naime, pred sudom priznali da ovo preduzeće nije vodilo evidenciju o količini goriva koje se sipa u vozila. Radnik je, zbog nedostatka dokaza, vraćen na posao.
– Radnik GSP je možda i ukrao gorivo, ali dokazi da je počinio to delo nisu postojali. Ne smemo i ne želimo da presude donosimo na osnovu utiska koji steknemo tokom suđenja. One isključivo mora da budu bazirane na konkretnim dokazima – objašnjava sudija Bubanja.
Razlozi zbog kojih poslodavac može zaposlenima da uruči otkaz regulisani su Zakonom o radu. Prema njemu, radnik preduzeće može da "napusti" po sili zakona (kada se ispune uslovi za penziju, gubitak radne sposobnosti i na lični zahtev), ali i zbog povrede radne discipline ili u slučaju da bude proglašen tehnološkim viškom.
Zanimljivo je da je Zakon mnogo povoljniji kada su u pitanju pojedine kategorije sindikalnih aktivisti.
– U članu 188 pomenutog zakona navodi se da poslodavac ne može otkazati ugovor o radu, niti na drugi način staviti u nepovoljni položaj pojedine sindikalne aktiviste. U njih spadaju predsednik sindikata, član Saveta zaposlenih i predstavnik zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru. To, svakako, ne znači da su predstavnici ovih kategorija potpuno zaštićeni. Imali smo slučaj da je predsednik sindikata dobio otkaz zato što je fizički napao koleginicu iz preduzeća. Zbog svog ponašanja je dobio otkaz posle kojeg je podneo tužbu. S obzirom na to da je Zakon u ovakvim situacijama jasan, njegova tužba je odbijena – rekao je Bubanja.
M. Derikonjić
[objavljeno: 12.07.2006.]
