Izvor: Politika, 27.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezadovoljni penzioneri
Iako se o terminima za održavanje predsedničkih i lokalnih izbora u Srbiji još uvek samo nagađa, preko leđa penzionera – najbrojnije glasačke populacije, već su, tvrde, počeli da se ubiraju politički poeni. I dok s jedne strane nestrpljivo čekaju da vide kako će im i na koji način izmenama i dopunama zakona o penzijama pomoći aktuelni ministar rada Rasim Ljajić, s druge bivši ministar Slobodan Lalović, ističe "da nikako ne bi bilo dobro da se penzioni sistem menja sa politikantskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << motivacijom, jer će u izvesnom roku, na primer, biti održani novi izbori".
Za to vreme nezadovoljstvo, kako ističu u savezima penzionera Srbije i Vojvodine, raste, jer su prinadležnosti sve manje, budući da se usklađuju 75 odsto s rastom troškova života i svega 25 odsto sa zaradama. A osim toga, penzionerima u ovom času niko ne može da kaže ni u kom će procentu penzije ubuduće pratiti zarade kao ni kada će se situacija promeniti.
I sam ministar Ljajić potvrdio je da će do izvesne izmene u obračunu prinadležnosti doći, ali do kakve i u kojoj meri zavisiće pre svega od ekonomskih mogućnosti države.
Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, kaže da najave bivšeg ministra "da će izmena postojećeg zakona doneti više štete, kao i da bi od toga neko mogao imati samo političku korist", nikako ne stoje.
– Zakon o penzijama koji je donet u vreme bivšeg ministra doveo je do toga da je iznos na čeku počeo rapidno da pada već posle godinu dana od njegove primene, što dovoljno govori koliko je taj zakon dobar. Nažalost, upravo je taj zakon i "potpomogao" da sve više penzionera u Srbiji danas živi na granici siromaštva. Više od 400.000 njih mesečno prima manje od 8.000 dinara", kategoričan je Nenadić.
To, dodaje, potvrđuje i statistika, prema kojoj su penzije još u januaru ove godine pale ispod zakonom propisanog minimuma od 60 odsto, pa u ovom času u prosečnoj zaradi učestvuju s oko 53 procenta. Istovremeno su pale i najniže penzije s 20 na 19 odsto, pa ukoliko se nešto pod hitno ne uradi, naglašava naš sagovornik, i one će biti još niže.
Nenadić naglašava da je najgore od svega što se gubi toliko vreme za pisanje novih zakona umesto da se nađe trajno rešenje kako bi se očuvao državni penzijski sistem, a oni koji danas rade i uplaćuju doprinose da mogu da računaju na koliko-toliko pristojnu starost.
On tvrdi i da ne stoje izjave bivšeg ministra rada "da je postojeći zakon zasnovan na sistemu koji je dugoročno održiv", jer se upravo pokazalo suprotno i to samo posle godinu dana. A penzionerske organizacije su u vreme donošenja postojećeg zakona stalno apelovale da će do ovoga doći, te da ne treba takav zakon ni donositi.
Da je postojeći zakon zasnovan na lošim procenama potvrdio je i sam Lalović, kaže Nenadić, istakavši da ni sam nije očekivao da će penzije tako brzo pasti ispod 60 odsto neto zarade, te da su njihove projekcije pokazivale da će prosečna penzija 2007. godine biti na nivou od 61 odsto prosečne neto zarade.
Najstariji, kako kažu i u Savezu penzionera Srbije i Vojvodine, samo traže pristojno da žive i zato mole nadležne da se što pre nađe trajno rešenje za njihovo usklađivanje penzija. Jer, ako sve ostane ovako naredne godine učešće penzije u zaradama pašće na ispod 45 odsto, a posle toga će biti još manje.
Do boljitka može doći, kaže Nenadić, samo ukoliko penzije budu u većem procentu pratile rast zarada. U svakom drugom slučaju one će biti obezvređene, čime se u potpunosti uništava prvi stub penzijskog sistema – obavezno penzijsko osiguranje.
Oni koji sada rade i uplaćuju doprinose, a imaju prilike da vide kako najstariji , s pravom mogu da se pitaju zašto bi uopšte plaćali doprinose državi kad će im penzija sutra biti socijala, pita Nenadić.
Jasna Petrović
[objavljeno: 27.08.2007.]
