Izvor: Blic, 29.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nevolje „nevoljnih“ preduzetnika
Među mitovima o preduzetnicima i preduzetništvu, možda najopasniji su oni da uspeh u korporaciji garantuje uspeh i u preduzetničkim vodama, te da se u biznis može „uploviti" u svakom trenutku.
Suprotno od toga, strah od brze propasti je često neosnovan, a potiče iz uvreženog i netačnog mišljenja da manje od 10 odsto novih poduhvata ne preživi ni prvu godinu, tvrde autori knjige „Preduzetnik" Babić i Ninković.
Većina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poduhvata propada
Citira se podatak da 90 odsto novih poduhvata propada u toku prve godine postojanja. Ova statistika nije ispravna. Prihvatljiva je, u stvari, tvrdnja da većina firmi koje se osnuju ove godine možda neće egzistirati posle pet godina. Neke od njih propadaju, neke se prodaju, neke osnivači gase jer ne zadovoljavaju njihova očekivanja, a neke prosto nestanu. Znači, svakako postoji rizik, ali on varira zavisno od tipa poduhvata, iskustva preduzetnika i preduzetničkog tima, načina na koji se poduhvat finansira i niza ostalih faktora.
Više od 800.000 preduzetničkih firmi se otvara godišnje u SAD. Veliki procenat od njih osnivaju oni koji to čine po prvi put i oni koji su već poku avali i nisu uspeli. Njihov nedostatak sposobnosti, ili nedovoljni resursi koje su obezbedili, stavlja ih u poziciju gde je uspeh skoro neizbežan, naime, oni su osuđeni na propadanje, pre nego što su i započeli svoje poduhvate. Ovakva grupacija iskrivljuje statistiku o stepenu neuspeha preduzetnika.
Uvek mogu započeti moj sopstveni
biznis
Smenjivanje sa određenog radnog mesta (odnosno, pozicije) ili otpuštanje sa posla spada među najgore razloge za započinjanje preduzetničkog poduhvata. Polazeći od pogrešnih razloga ovakvi „nevoljni" preduzetnici retko imaju sve ono što podrazumeva uspešan poduhvat. Ukoliko su otpušteni to može biti zbog nemanja volje ili nemogućnosti da se ispune
zahtevi radnog mesta, što je samo po sebi u nesaglasnosti sa profilom preduzetnika. Ukoliko su degradirani, to znači da nisu ni opazili da se to priprema. Takav nedostatak percepcije nosi sa sobom opasnost da svojim preduzetničkim poduhvatom „promaše" promene na tržištu.
Razlika između pojedinaca koji stvarno žele da budu preduzetnici i „nevoljnih" preduzetnika može se opisati slikovito preko razlika između dve grupacije pojedinaca koji redovno džogiraju. Prva grupa džogira da bi bila u formi i to čini najveći deo svog života. Druga grupa počinje da džogira jer joj to predstavlja neki način bežanja od problema i traženja načina da se stvari dovedu u red.
Uspeh u korporaciji garantuje uspešnog preduzetnika
Biti uspešan kao profesionalac nije garancija za uspešnost u sferi preduzetništva. Preduzetništvo zahteva drugačije kvalitete, veštine i resurse. Za razliku od poslovanja korporacije preduzetništvo ima karakter žonglerskog čina. Naučnici tvrde da najbolji žongleri mogu žonglirati sa maksimalno šest objekata simultano. Žongleri koji pokušavaju da održe više od šest objekata u vazduhu mogu doživeti mentalni krah.
Od preduzetnika se očekuje da istovremeno ima kontrolu nad brojnim faktorima različite prirode i on u start-ap fazi podseća na žognlera koji pokušava da žonglira sa 20 objekata istovremeno. Takvim izazovima se ne podvrgavaju uspešni korporativni profesionalci u bilo kojoj oblasti poslovanja.
Kratko radno vreme
Smatra se da vlasništvo nad sopstvenim biznisom preduzetnika oslobađa uobičajene trke sa vremenom i brige oko radnog vremena i obezbeđuje mu mogućnost korišćenja slobodnog vremena, bez potrebe da se nekom odgovara za to. Istina je da neki preduzetnici organizuju poslovanje svojih firmi tako da se ne zahteva njihovo stalno prisustvo. Međutim, većina preduzetnika izložena je sledećim izazovima:
- Zaposleni se ne pojavljuju redovno na poslu i nema ko da ih zameni osim preduzetnika. Većina malih preduzetnika radi sve poslove uključujući i čišćenje radnog i pomoćnog prostora.
- Neki poslovi zahtevaju veoma specifična i licencirana znanja i veštine, što zaposlene čini ekstremno skupima. Kada biznis ne obezbeđuje dovoljno finansijskih mogućnosti za njihovo plaćanje, ove zadatke mora obavljati vlasnik.
- Preduzetnik neminovno troši znatno vreme na neizbežne aktivnosti razvoja novog biznisa, kao što je komuniciranje sa mogućim klijentima i kupcima, reklama, komercijalni poslovi, komunikacija sa strukovnim asocijacijama, odgovor na administrativne zahteve zajednice i niz drugih.
Od preduzetnika se zahteva izuzetna posvećenost poslu. Da bi se biznis uspešno održao i razvio potrebni su sati napornog rada. Vreme provedeno u poslu nije garancija uspeha, ali je realna pretpostavka da sa njegovim povećanjem rastu šanse za uspeh započetog biznisa. Prema objavljenim istraživanjima, srednja radna nedelja vlasnika malih firmi porasla je sa 51 sat, kolika je bila 1991. godine, na 56 sati danas. Skoro tri četvrtine preduzetnika posvećuje najmanje 50 sati rada svojim kompanijama.
