Izvor: Politika, 09.Maj.2013, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neverica u poreske olakšice

Svi se preračunavaju zbog najavljenog ukidanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i njenog pripajanja porezu na imovinu

Privrednik koji je redovno izmirivao obaveze prema državi ubuduće će plaćati i više, a oni koji to nisu činili i dalje neće plaćati ništa. Ovim rečima je Petrašin Jakovljević, direktor „Metalca” odgovorio na pitanje jučerašnjeg okruglog stola: „Može li se ukidanjem naknade za korišćenje građevinskog zemljišta doći do boljeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslovanja u Srbiji?”

– Od dosadašnjih oslobađanja nismo osetili ni dinara koristi – bio je kategoričan.

On tvrdi da privreda nije osetila nikakav boljitak od ukidanja parafiskalnih nameta i ograničavanja pojedinih naknada i taksi, jer su opštine uglavnom iskoristile zakonsku mogućnost i uskladile cene ovih dažbina prema maksimalno propisanim iznosima. Tako da će prema njegovom mišljenju ukidanje naknade za korišćenje građevinsko zemljište i njeno pripajanje porezu na imovinu za privrednike značiti samo jedno – veće izdvajanje prema državi.

– Ako porez za magacin bude obračunavan po tržišnoj vrednosti nekretnine, postavlja se pitanje ko će i kako određivati cenu, ako u bliskoj prošlosti u susedstvu nije bilo sličnog objekta na osnovu kog bi se odredila njegova cena kvadratnog metra. Niko ne treba da bude miljenik ni pastorče države, ali da bi pravedno razrezala porez država mora najpre da uredi katastar i jedinstven sistem procene nepokretnosti – rekao je Jakovljević.

Milica Bisić, savetnica ministra finansija objasnila je da će ključni nosioci posla određivanja tržišne vrednosti biti opštine. One će morati da odrede zone i u njima prosečne cene kvadrata poslovnog prostora. Do nje će dolaziti upoređivanjem kupoprodajnih transakcija za istu vrstu nekretnine u istoj ili susednoj zoni, a ako to ne bude moguće kao osnovica će biti uzeta vrednost zemljišta, a kao krajnja mogućnost biće procena imovine fizičkih lica koju ima svaka poreska uprava. U slučaju fabrike, za koju je teško odrediti tržišnu vrednost uzeće se procena zemljišta uvećana za knjigovodstvenu vrednost objekata.

Ona je ocenila da naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta treba ukinuti, jer je to loše poresko rešenje, a posebno što se njihova visina višestruko razlikuje od opštine do opštine. Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno je ukidanje te naknade do 31. decembra ove godine i njeno uključivanje u porez na imovinu.

Bisićeva je rekla da je izmenama Zakona o porezu na imovinu, predviđeno da osnovica za porez koji plaćaju pravna lica više ne bude knjigovodstvena, već tržišna vrednost. Da opštine ne bi izgubile prihod od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta osnovica za porez, prema njenim rečima, mora biti dvostruko pa čak više uvećana. Ona je ocenila da će neke lokalne samouprave koje do sada nisu naplaćivale velike naknade za korišćenje zemljišta na ovaj način ostvariti čak i veće prihode.

Sa druge strane, Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština tvrdi je da će ukidanjem te naknade lokalnim samoupravama biti oduzeta znatna sredstva, jer se na osnovu nje prikupe prihodi koji čine sedam do 10 odsto budžeta prosečne opštine. On predlaže da se uvede komunalna naknada, u okviru poreza na imovinu, čiji bi se iznos utvrđivao na osnovu stvarnih troškova komunalnih usluga.

Ekonomista Boško Mijatović, koji je autor analize o ukidanju naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, rekao je da taj namet treba ukinuti, jer je izgubio razlog postojanja, da je nepravedan, ekonomski neracionalan i da donosi nepotrebne administrativne troškove. – Cela stručna javnost podržava ukidanje ove naknade – rekao je Mijatović i dodao da se ukidanju protive jedino predstavnici lokalne vlasti koji strahuju od gubitka važnog prihoda, ali da bi i oni prihvatili ukidanje ako bi im se obezbedila dovoljna nadoknada.

----------------------------------------------------------

URS: Ap­surd je da DS dr­ži lek­ci­je

Uje­di­nje­ni re­gi­o­ni Sr­bi­je ju­če su oce­ni­li da je po­li­tič­ko de­lo­va­nje De­mo­krat­ske stran­ke „čist mar­ke­ting od ko­jeg se ne ku­va ru­čak”. „Pot­pu­ni je ap­surd da DS bi­lo ko­me dr­ži lek­ci­je iz vo­đe­nja jav­nih fi­nan­si­ja. Za vre­me vla­da­vi­ne DS-a, za vre­me nji­ho­vog upra­vlja­nja fi­nan­si­ja­ma i vla­dom, du­go­vi su sko­ro udvo­stru­če­ni, a dr­ža­va do­ve­de­na do ivi­ce ban­kro­ta”, na­vo­di se u iz­ja­vi port­pa­ro­la URS-a Mar­ka Se­la­ko­vi­ća do­sta­vlje­noj me­di­ji­ma.

Se­la­ko­vić je re­a­go­vao na ju­če­ra­šnju iz­ja­vu pred­sed­ni­ka DS i gra­do­na­čel­ni­ka Be­o­gra­da Dra­ga­na Đi­la­sa da iz­me­ne po­re­skih za­ko­na, ko­je je pred­lo­ži­lo Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja, uni­šta­va­ju lo­kal­ne bu­dže­te a ni­su od ve­će ko­ri­sti pri­vre­di. Be­ta

----------------------------------------------------------

Đilas: Uštede ne pokreću privredu

Predsednik DS Dragan Đilas upitao je juče ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića i Vladu Srbije da li je moguće da im se ekonomska politika svodi na projekciju da će se zbog ušteda od 47 evra po preduzeću pokrenuti srpska privreda.

Đilas je u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima ukazao da zvanične najave Ministarstva finansija da će izmenama poreskih zakona privreda Srbije biti rasterećena za 1,7 milijardi dinara godišnje praktično znače da će prosečna firma u Srbiji uštedeti 47 evra godišnje.

Đilas postavlja i pitanje da li je to odgovor Vlade Srbije na rekordnu zaduženost i nezaposlenost sa kojom se država i građani Srbije suočavaju. „Da li je ušteda od 47 evra godišnje razlog zbog koga treba praktično uništiti budžete opština i gradova koji neće biti u mogućnosti da sprovode planirane projekte i biće prinuđeni da povećavaju cene obdaništa i ukidaju socijalnu pomoć za stotine hiljada ljudi koji od nje žive”, upitao je Đilas ministra Dinkića i Vladu Srbije. Tanjug

M. Avakumović

objavljeno: 10.05.2013.

Nastavak na Politika...