Izvor: Blic, Beta, 20.Jul.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesvrstani velika šansa za srpske izvoznike
Robni izvoz Srbije je od januara do maja ove godine porastao na tržištima afričkih zemalja, Severne Amerike i u Aziji, a u Evropi jedino sa Rumunijom u poređenju sa istim periodom prošle godine. Zbog globalnog ekonomskog potresa političko-privredne vlasti nastoje da obnove saradnju sa ogromnim tržištem nesvrstanih zemalja, računajući na veliki istorijski kapital socijalističke Jugoslavije u toj međunarodnoj grupaciji.
Drastičan pad izvoza na nama najznačajnija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tržišta – EU i države bivše Jugoslavije nije mogao biti nadomešten u kratkom roku preorijentacijom na tržišta u razvoju, ukazuje Mihailo Vesović, potpredsednik PKS.
- Nadamo se da će inicijativa predsednika Borisa Tadića i Vlade za obnavljanje saradnje sa pokretom nesvrstanih zemalja dovesti do povećanja regionalne disperzije srpskog izvoza, pre svega kroz povećano prisustvo na tržištu zemalja tzv. trećeg sveta. Ova organizacija okuplja preko 130 zemalja, među kojima su neke sa brojnom populacijom (Indija, Indonezija, Iran), visokim platežnim moćima (arapske zemlje) i razvijenom tehnologijom (Indija) - kaže Vesović u razgovoru za „Blic”.
To tržište je u minule dve decenije bio više nego zapostavljeno usled političkih turbulencija kod nas. Veliki broj zemalja iz pokreta nesvrstanih je u procesu industrijalizacije i privrednog razvoja što kod njih podstiče uvoz. Od 2000. godine robni uvoz ovih zemalja je sa oko 822 milijarde dolara povećan na preko dva biliona dolara, što je rast od 150 odsto, dok je u istom periodu ukupan svetski uvoz robe porastao za nešto više od 110 odsto. Nad tim trendom bi kreatori ekonomskih zbivanja u Srbiji takođe valjalo da se zamisle. Kao i nad činjenicom na koju ukazuju naši sagovornici iz PKS: da i danas postoji velika tražnja u zemljama Bliskog i Srednjeg istoka za stručnom i profesionalnom radnom snagom iz Srbije posebno u poljoprivredi, vojnoj industriji i uslugama kao što su menadžment, građevinski radovi, medicina, saobraćaj, inženjering, kompjuterske usluge...
Pad izvoza u EU i Rusiju posledica je svetske ekonomske krize, ali još više i nedovoljnog korišćenja sporazuma o slobodnoj trgovini kojeg imamo sa Rusijom zbog čega bi srpski izvoznici trebalo da stave prst na čelo.
- Pokazalo se da oslanjanje na jednog kupca nije dobar modus jer kad taj kupac zapadne u krizu, što se sada događa sa EU i CEFTA koji su bili naši najznačajniji partneri, onda se to odražava kao drastičan pad ukupne ekonomske aktivnosti u Srbiji. Supstitucija izvoznog tržišta je složen proces koji zahteva mnogo vremena pa zato efekte pada učešća na jednom tržištu nije moguće u kratkom roku neutralisati povećanjem izvoza na nekom drugom - ukazuje Ivan Jakšić, direktor Centra za informisanje PKS.
Kina i Rusija su veliki izazov za srpske izvoznike, ali moraju pripremiti dugoročnu strategiju osvajanja ovih zahtevnih tržišta. Ona bi, kako kaže Jakšić trebalo da se zasniva na podsticanju konkurentnosti naših proizvoda i unapređenju kvaliteta nastupa na tim tržištima, od brendiranja, preko podrške do marketinga.
O samoj srpskoj izvoznoj privredi dovoljno govore podaci o tome šta izaziva najveću tražnju na stranim tržištima. Naše je građevinarstvo zbog visoke poslovnosti oduvek bilo favorizovano u zemljama tzv. trećeg sveta, zajedno sa poljoprivrednim proizvodima, semenskom robom, prehrambenim artiklima i poljomehanizacijom.
- Proizvodnja organske hrane jedan je od potencijalno najprofitabilnijih izvoznih poslova Srbije. Kod nas je imamo na 15.000 hektara, što je svega 0,3 odsto od ukupno obradivih 4,2 miliona hektara. Ovaj način poljoprivredne proizvodnje ima godišnji rast na svetskom nivou od čak 25 odsto, a to je najveći procenat rasta bilo koje privredne grane, ali je još važnije to što je ovo jedini sektor koji može da proda bukvalno sve što proizvede - naglašava Mihailo Vesović.
Manje izvozimo i u Japan
Tek u aktuelnoj svetskoj krizi vidi se koliko Srbiji nedostaje tržište nesvrstanih zemalja, ali posebno poražava činjenica da ne uspevamo da obnovimo trgovinsku saradnju sa Japanom kao najznačajnijim pojedinačnim donatorom Srbije.
- Izvoz u Japan je gotovo beznačajan, a i takav je ove godine opao sa 0,9 na 0,3 miliona dolara - kaže Mihailo Vesović.
Top-lista izvoznih proizvoda
1 muška odeća
2 kukuruz 3maline
4 nerazvrstana roba (uglavnom vojna)
5 valjani proizvodi prevučeni kalajem
6 šećer
7delovi za mašine
8 ploče od rafinisanog bakra
9 električna energija
10 hulahop čarape
.jpg)
