Izvor: B92, 06.Okt.2012, 11:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nestašica nas tera preko granice
Beograd -- Besparica opet tera građane Srbije preko granice.Gotovo čitava jugoistočna Srbija kupuje bugarsku robu, a sever Srbije pazari mađarsku hranu.
Vranjanci vole suhomesnate prerađevine iz Makedonije, jer su tamo kažu jeftinije i do 30 odsto. Za sve građane kojima je granica daleko, pijaca sve češće postaje glavni centar za nabavku namirnica.
Tako se na pijaci u Boru sve više prodaje bugarsko ulje, po ceni od 120 dinara po litru, ali i šećer, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << košta najviše do 85 dinara. I u Timočkoj krajini, sve više stanovnika se okreće kupovini u Bugarskoj i Rumuniji, gde su osnovne životne namirnice i do upola jeftinije nego kod nas.
Vranjanci poslednjih godinu dana veće kupovine obavljaju u Makedoniji, jer kažu da je jeftinije, ali i bliže od većih gradova u Srbiji. I turističke agencije su tu videli svoj način da zarade i u svojoj ponudi imaju šoping ture do obližnjeg Kumanova koje je od Vranja udaljeno svega šezdesetak kilometara.
Često roba iz Makedonije, pre svega delikates, čokolade i kozmetika nađu se i na pijačnim tezgama u Vranju.
Kupuje se od igle do lokomotive - sirevi, suhomesnati proizvodi, alkoholna pića, hemikalije, kozmetika... Roba stiže iz Mađarske a cene su skoro upola niže nego u prodavnicama. Tako je kilogram sira trapista oko 180, kulen 400, čokolada "milka" 70 dinara...Šverc svega i svačega, u poslednje vreme pogotovo namirnica, cveta u Kikindi, Kanjiži, Novom Kneževcu, Senti, Čoki i drugim okolnim mestima.
Kako novosti pišu, već duže vreme čuveni Buvljak u Subotici je glavno mesto za snabdevanje žitelja gotovo celog severnog dela Vojvodine.
Kupuje se od igle do lokomotive - sirevi, suhomesnati proizvodi, alkoholna pića, hemikalije, kozmetika... Roba stiže iz Mađarske a cene su skoro upola niže nego u prodavnicama. Tako je kilogram sira trapista oko 180, kulen 400, čokolada "milka" 70 dinara...
Šverc svega i svačega, u poslednje vreme pogotovo namirnica, cveta u Kikindi, Kanjiži, Novom Kneževcu, Senti, Čoki i drugim okolnim mestima. Šverceri, po uhodanoj šemi, prate kada su u Mađarskoj prodajne akcije. Odlaze u Segedin i u tamošnjim velikim prodajnim centrima kupuju robu za više od 200 evra, znajući da će im po povratku u Srbiju mađarski carinci vratiti uplaćeni PDV.
Preprodavci tu robu nude po ceni koja je u proseku za 20 do 30 odsto niža nego u našim radnjama.
U Zrenjaninu i okolini, pa čak i u najmanjem selu duž srpsko-rumunske granice, pijačnim danom bar jedan preprodavac kupcima nudi prehrambenu robu, kozmetiku i kućnu hemiju, dopremljenu iz supermarketa u Mađarskoj. Zarada od toga posla mnogima je ovde jedini izvor prihoda.
Zašto sve više Banaćana kupuje hranu, kozmetiku i kućnu hemiju na pijaci, nego u supermarketima, dovoljno govori upoređenje cena na novoj pijaci i u tridesetak metara udaljenom supermarketu.
Na tezgi mađarske viršle koštaju 220 dinara kilogram, dok se u supermarketu prodaju za 400 dinara. Konzerva sardine na pijaci je 60, a u obližnjoj velikoj trgovini je do 26 dinara skuplja.
