Izvor: B92, 27.Jan.2011, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nestalo 40.000 hektara pšenice?
Beograd -- Saša Dragin, ministar poljoprivrede, u više navrata je istakao kako je u Srbiji pšenicom zasejano 520.000 hektara.
On tvrdi i da će ove najvažnije žitarice, i sa prosečnim rodom od 3,5 tone po hektaru, biti dovoljno za naše potrebe.
S druge strane, međutim, sve češće se čuju oprečna mišljenja stručnjaka, koji navode kako pod pšenicom imamo čak 40.000 hektara manje, odnosno, da je zasejano samo 480.000 hektara.
To je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << manje nego ikada do sada, i da nas od izvoza može "spasti" samo rod koji se primiče količini od četiri tone po hektaru.
Srbislav Denčić, rukovodilac Odeljenja za strna žita, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, objašnjava kako su u proceni broja hektara zasejanih pšenicom, oni u Institutu, a i Republički zavod za statistiku, došli do istovetnih podataka.
"Pšenicom je, ove jeseni, u Srbiji zasejano samo 480.000 hektara, i to je najmanja količina ove najvažnije žitarice koja je ikada zasejana. Treba napomenuti i to da je ove jeseni, više od polovine površina zasejano u centralnoj Srbiji, a ne u Vojvodini. Do toga je došlo, pošto je setva u ovim krajevima trajala nešto duže", izričit je Denčić.
Pšenica je, inače, kao i u svetu, i kod nas izuzetno tražena roba. Ovih dana prodaje se po ceni od 24,5 dinara po kilogramu. Ova cena je gotovo duplo veća od one koja se za ovu žitaricu nudila u vreme žetve.
Sa ovoliko površina pod pšenicom, dodaje Denčić, izuzetno je važno da se sačuva svaka biljka, odnosno, da se biljke na vreme prihrane i sačuvaju od bolesti, kako bi u žetvi dale maksimum.
"Prema procenama, rod od 3,7 odnosno, 3,8 tona po hektaru mogao bi da nas spase uvoza. Zasad nam vremenska situacija ide naruku. Nismo imali ekstremno niskih temperatura, a sada je i pao sneg. On je dodatno zaštitio pšenicu, koja je u zimu ušla u dobroj kondiciji, a biljke su, u zavisnosti od vremena setve, u fazi razvoja od tri lista, do bokorenja", navodi Denčić.
Denčić napominje kako sorte, razvijene u novosadskom institutu, bez većih problema podnose temperature od minus 15 stepeni, bez snežnog pokrivača.
"Pod snegom, koji je odličan termoizolator, biljke mogu bez problema da podnesu i minus 20. Sneg, koji je pokrio pšenicu, međutim, ima i značajniju ulogu, jer stvara dodatni potencijal zimske vlage u zemljištu, koja će biti dragocena u martu i aprilu", ističe Denčić.
