Izvor: B92, Tanjug, 17.Mar.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesaglasnost oko pomoći EU Srbiji
Lonodon -- Guverner Radovan Jelašić i vicepremijer Božidar Đelić u Fajnenšl tajmsu (Financial Times) izneli razičite stavove o finansijskoj pomoći EU.
Ista vlada, različiti stavovi: Đelić i Jelašić
Guverner NBS upozorava da zemlje centralne i istočne Evrope ne bi trebalo da se oslanjaju samo na pomoć Evropske unije i međunarodnih institucija, već da treba da se usresrede i na unutrašnju ekonomsku reformu. List prenosi i suprotan stav vicepremijera >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Božidara Đelića koji smatra da je spoljna podrška suštinski važna za stabilnost Zapadnog Balkana.
Neslaganje dvojice, kako navodi list, vodećih srpskih reformatora i saveznika oko programa modernizacije potcrtava političke tenzije koje prate nastojanja zemalja da efikasno reaguju na krizu, ali te razlike nisu fundamentalne - jer se obojica slažu da su potrebni i pomoć sa strane i unutrašnja reforma, piše Fajnešel tajms.
U članku za "Fajnenšel tajms" Jelašić kaže da većina zemalja srednje i istočne Evrope podcenjuje probleme sa kojima će se suočiti 2009. i 2010. godine.
"Zato je njihovim ekonomskim modelima - koji su izgrađeni na direktnim stranim investicijama, stranim kreditima i, u slučaju zemalja koje su članice EU, dodatnim fondovima iz Brisela - potrebna reforma", navodi Jelašić.
"Fajnenšel" navodi kako su stavovi srpskog guvernera u suprotnosti sa činjenicom da vlada Srbije upravo vodi pregovore sa MMF-om o povećanju "stendbaj" kreditnog aranžmana sa 520 miliona, na četiri milijarde dolara.
Srbija se nada da će, osim kreditnog aranžmana sa MMF-om, obezbediti i dodatnu milijardu evra pomoći od Evropske unije, Svetske banke i drugih izvora, navodi britanski list.
Za razliku od njega, konstatuje britanski list, potpredsednik srpske Vlade Đelić je uputio apel EU da pomogne zemljama zapadnog Balkana da ublaže društvene posledice ekonomske krize i smanje rizik od novog talasa imigranata.
Potpredsednik srpske vlade je kazao da nije dovoljno pomoći članicama EU - poput Mađarske - koje su dobile veliku pomoć. I zapadnobalkanskim zemljama koje nisu članice Unije potrebna je pomoć zato što su potencijalni kandidati za ulazak u EU i već su ekonomski integrisane u evropski blok, rekao je on.
Analitičari, na koje se u svom prilogu o pregovorima Srbija-MMF poziva BBC, navode da je "stendbaj" aranžman sa MMF-om u ovom momentu veoma važan za Srbiju, kako bi mogla da računa na kreditnu podršku EU i drugih medjunarodnih finansijskih institucija za pokrivanje budžetskog deficita. Naime, objašnjava britanski radio, Unija pomaže samo onim državama koje imaju sklopljen takav aranžman.
