Izvor: B92, 25.Apr.2010, 06:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nepristojna ponuda" tajkuna državi
Beograd -- Domaći kapitalisti ponudili su državi da pomognu u oživljavanju propalih preduzeća u zamenu za društvenu legitimizaciju i konverziju "tajkuna" u kapitalistu.
Fabrika keramičkih pločica Keramika iz Kanjiže ostvarila je prošle godine rekordnu proizvodnju otkad postoji i uspela da vrati na posao tri stotine radnika. Ta vest ne bi zavređivala posebnu pažnju da tri godine pre toga nije trajao stečaj u firmi poznatoj po nezapamćenom upisivanju u Agenciju za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << privredne registre 23 vlasničke promene s 23 direktora.
Luka „Beograd” je 2008. godine ponudila da reši situaciju, „Keramika” je prvo uzeta u zakup i investirano je 800.000 evra za remontovanje mašina. Posle uspešno završenog „radnog” stečaja i obnovljene proizvodnje, Luka „Beograd” ponudila je cenu koja je tražena i kupila „Keramiku”.
Ovaj primer izneo je kao ponudu Poslovnog kluba „Privrednik” na nedavnom sastanku predstavnika vlade, sindikata i svih udruženja poslodavaca jedan od vlasnika Luke „Beograd” Milan Beko, uz rečenicu: „Ovo hoćemo da rasejemo po Srbiji”.
Ponuda „Privrednika” usledila kao podrška već iskazanoj potrebi reindustrijalizacije i konstataciji da u Srbiji postoji ogroman broj propalih preduzeća u kojima je materijalizovana kakva-takva vrednost i da te firme mogu da se ekonomski „podignu” transferom menadžmenta koji se dokazao u uspešnim privatnim kompanijama.
Zatim je vlasnik „Point grupe” Zoran Drakulić odmah dao konkretnu ponudu. Kao uspešan privrednik koji se dokazao u Valjaonici bakra u Sevojnu, Drakulić je ponudio državi da postavi celu upravljačku strukturu, da vodi organizaciju i upravlja poslovanjem RTB „Bor” ako je u nacionalnom interesu da ta firma počne da radi i funkcioniše kao profitabilna kompanija.
Ovaj poslovni čovek smatra da je „Sevojnu” uspešna profitabilna izvozna firma u kojoj se trenutno lošije živi, ali da ima održivu budućnost, a da „Bor” (u kome su plate 40 odsto veće nego u Sevojnu) nije održiv i da bi uskoro mogao da „pukne” (gubitak bi ove godine mogao da bude 50 miliona evra) jer država nema para da stalno pokriva dugove, plaća nerad i investira u opremu.
"Deo novca od prodaje „Telekoma” treba uložiti u oživljavanje propalih firmi, a deo novca bismo uložili mi privrednici. Ukoliko bi takvo preduzeće počelo uspešno da posluje, profit bi se delio prema uloženom kapitalu", kaže Drakulić.
Nesporno je da u Srbiji ima firmi poput „Keramike” iz Kanjiže. Prognoze su da bi oko 100.000 preduzeća uskoro moglo da ode u stečaj. U Agenciji za privatizaciju ima 182 neprodata preduzeća koja su imala tri ili više neuspele aukcije i 246 firmi koje su prodate posle više od tri aukcije, ali je u međuvremenu kod 80 preduzeća raskinut ugovor o kupoprodaji. Neka od ovih preduzeća imaju privrednog potencijala i mogla bi biti kandidati za restrukturisanje i oporavak uz podršku privrednika.
U grupi društvenih preduzeća koje niko nije hteo da kupi posle tri i više aukcija su i „21. oktobar” iz Kragujevca, EI Fabrika mašinskih delova iz Niša, „Kluz Kozara” iz Beograda, Industrija metala „Batočina”, Fabrika čarapa „Udarnik” iz Zrenjanina, „Delišes” iz Vladičinog Hana, „Dragan Marković” iz Obrenovca i preduzeće za medicinsku rehabilitaciju „Maturuška i Bogutovačka banja”. Među firmama kod kojih je raskinut ugovor, a imaju potencijal su „Budimka” iz Požege, Fabrika šećera „Kovin”, Fabrika papira „Božo Tomić” iz Čačka...
Otuda i ne čudi da je poslednjih dana sve više poziva vladi iz preduzeća koja se guše u problemima i koja se nude velikim kapitalistima za restrukturisanje.
Inače, ideja „Privrednika” samo je nastavak već započetog državnog programa za oživljavanje proizvodnje u nerazvijenim opštinama i podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, koji je nedavno usvojen a vredan je oko sto miliona evra. Po tom modelu „Simpo” je počeo ulaganje u ŠIK „Kopaonik” u Kuršumliji. To je bio povod da se i ostalim privrednicima uputi poziv da obiđu proizvodne hale po opštinama i odluče se za neku od ovih fabrika.
Država je već ušla u vlasničku strukturu nekih firmi koje su imale izvesne poslovne teškoće („Informatike”, Fabrike stakla „Paraćin”, „Azotare” i „Petrohemije” u Pančevu, MSK u Kikindi, a sada hoće i u „Agroživ”). Vlada, dakle, prepoznaje da u tim firmama postoji materijalizovana vrednost i hoće da ih oživi. Pošto nema komunikacije s krupnim preduzetnicima, vlada ohrabruje svoju (državnu) firmu „Srbijagas” da ulazi u vlasničku strukturu tih preduzeća.
Upravo tu poslovni ljudi vide prostor za sebe i svoje kompanije jer je jedan od ključnih zaključaka na „trojnom” sastanku u beogradskom Domu sindikata bio da deo posrnulih preduzeća nema menadžment koji je sposoban da ih povuče napred. U krugovima „Privrednika” protive se prodaji „Galenike”, jer smatraju da bi Miodrag Babić, direktor „Hemofarma”, mogao da ponudi nekoliko svojih menadžera da vode zemunsku farmaceutsku kompaniju.
Na spomenutom sastanku premijer Mirko Cvetković izrazio je simpatije za ideju seljenja menadžmenta, ali je odbio mogućnost da uključivanje biznismena u oživljavanje propali društvenih preduzeća bude besplatno i založio se za „ekonomski pristup” nadoknade, a zatim tražio da se sve postavi na transparentnoj osnovi. Za sada se angažman vlade na tome završio, a kasnije je iz kabineta premijera rečeno da „o ovom konceptu za sada nije odlučivano na nivou vlade”.
Ponuda „Privrednika” s jedne strane jeste primaljiva, ali bi s druge strane mogla biti i politički – škaljiva. Jer, nekoliko desetina vlasnika najkrupnijih srpskih kompanija traži da država ispuni jedan uslov pre nego što se oni uključe u oživljavanje propalih preduzeća – da im obezbedi društvenu legitimizaciju.
"Želimo da pomognemo Srbiji, ali s druge strane i da uđemo u procese emancipacije i približavanja. Rekli smo vladi da je naš dosadašnji odnos s njom neodrživ jer populizam preti da nas potpuno udalji i da zbog njega vlada s nama nikad i nije sarađivala", kaže jedan od vodećih ljudi iz „Privrednika” i učesnik sastanka.
Vlasnici najvećih srpskih kompanija smatraju da je došlo vreme za novi društveni dogovor koji je preduslov ekonomskog oporavka.
"Naš zahtev je da se pogrdni izraz tajkun pretvori u pojam savesni domaći kapitalista. Predlažemo da linija razdvajanja u odnosu na one kontroverzne biznismene koji su u srpsku ekonomiju došli iz špekulativnih razloga treba da ide po dva principa. Jedan je da li je pojedinačni preduzetnik doprineo ekonomskoj efikasnosti preduzeća u kome radi, a drugi da li demonstrira socijalnu odgovornost. Savez samostalnih sindikata Srbije već je identifikovao „Privrednik” kao najbolji deo srpske privrede. Tražimo da emancipacija ide i kroz vladu i da mi tome doprinesemo oživljavanjem propalih društvenih preduzeća", kaže ovaj sagovornik „Politike”.
Krupnim kapitalistima je nelogično da se vlast, u ime populizma, deset godina posle demokratskih promena pita kakav je karakter njihovog kapitala i plaćaju li porez. "Kroz poreze plaćamo sve državne institucije i one treba da garantuju naš legitimitet, a ne da nas neko stalno preispituje. Bez javne amnestije, emancipacije, ne može se raditi sa stalnim optužbama da si sve korumpirao, da ti je kapital prljav, da si kupio političare", kaže naš sagovornik.
U poslovnim krugovima veruju da je društveni konsenzus moguć ako se uključi i predsednik države a svesni su da „trojnog” sastanka ne bi bilo da Boris Tadić nije rekao „da”. Pri tome ukazuju da je ova koaliciona vlada počela rad potpisivanjem dokumenta o političkom pomirenju demokrata i socijalista i da je tim gestom predsednik države demonstrirao potrebu mobilizacije i sloge u Srbiji. „Pomirenje je počelo kao politički gest, a moralo bi da se nastavi kao ekonomski i tim činom tajkuni bi bili prevedeni u domaće kapitaliste”, kažu u „Privredniku”.
.jpg)
