Izvor: B92, 18.Apr.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepodnošljiva lakoća zaduživanja
Beograd -- Premijer i ministar finansija Mirko Cvetković je dogovorio sklapanje aranžmana sa Svetskom bankom, kojim će Srbiji biti odobren kredit od 800 miliona dolara.
Prisustvujući prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, Cvetković je u razgovorima sa Izvršnom direktorkom SB-a Okonjom Ivel Ngozi ugovorio kredit, koji podrazumeva mogućnost Srbije da povlači po 200 miliona dolara godišnje, u naredne četiri godine.
Polovina sredstava biće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << namenjena budžetu, dok će se drugom polovinom finansirati infrastrukturni projekti, pri čemu će fokus biti na malom broju velikih projekata, što je strategija koju je ove godine Vlada Srbije usvojila za ceo Nacionalni investicioni plan, kako bi se kritična infrastruktura brže izgradila i kako bi za te projekte bilo dovoljno novca, uprkos merama štednje.
Najveće zaduživanje od 2005. do 2008.
Inače, prema podacima Narodne banke Srbije, za poslednjih deset godina državni dug je više nego udvostručen jer je od 10,14 milijardi evra, koliko je iznosio 2000. godine (računajući i obaveze koje u to vreme još nisu bile umanjene dogovorima sa Pariskim i Londonskim klubom) početkom ove godine dostigao cifru od 22,93 milijarde. Najviše smo se zaduživali u periodu od 2005. do 2008. godine, kada su obaveze sa 12,2 skočile na 21,09 milijardi evra. U tom periodu, najznačajnije srpske firme i fabrike, koje bi eventualno mogle da razviju izvozne programe i obezbede vraćanje kredita, prodate su a većina njih je završila u stečaju ili je privatizacija poništene.
Osim ovog programa, Srbija još nije iskoristila oko 400 miliona dolara ranije odobrenih zajmova Svetske banke, namenjenih gradnji puteva, što govori o nedovoljno brzom izvođenju radova. Verovatno zbog toga, novi dogovor podrazumeva da će Srbija moći da povuče i više od 800 miliona dolara, pod uslovom da dinamika korišćenja sredstava bude dobra.
Iako Cvetković tvrdi i da je reč o povoljnoj pozajmici, ni ekonomski stručnjaci niti privrednici nisu preterano srećni zbog tog poteza.
Prema rečima ekonomiste Mlađena Kovačevića, pomalo je čudno to što Svetska banka prihvata aranžman kojim je obuhvaćeno popunjavanje budžeta, jer je to obično oblast u koju uskače MMF, a dodaje i da ma koliko da su uslovi povoljni, sigurno je da će biti problema prilikom otplate.
"Ta nepodnošljiva lakoća zaduživanja je neprihvatljiva, jer država već previše duguje međunarodnim finansijskim organizacijama, domaćim bankama, drugim državama poput Kine ili Rusije ili za izdate hartije od vrednosti, za koje je, primera radi, morala da odloži dospeća na 2012. godinu, jer ne može predviđenom dinamikom da ih servisira", kaže on.
Kovačević navodi da je "dug već dostigao 11 odsto BDP-a a njegov rast od 1,8 odsto u prošloj godini ili tri odsto u ovoj, ne garantuje da će biti redovno otplaćivan. Za toliko zaduživanje opravdanje bi se našlo kada bi novac bio uložen u izvozno orijentisane projekte iz kojih bi se obaveze kasnije servisirale, ali dosadašnja iskustva ukazuju da će novac opet otići u potrošnju".
"Generalno, zaduživanje po principu 'Uzmi sve što ti život pruža dok si na vlasti' je nemoralno jer će sadašnju potrošnju morati da vraćaju naredne generacije", kaže Kovačević.
I vlasnik modne kuce Todor, Mirko Todorović, zabrinut je kako ce se toliki krediti vraćati.
"Nije to dobra vest. Iako je premijer rekao da su uslovi zaduživanja izuzetno povoljni, mislim da pitanje kamate u ovom trenutku uopšte nije bitno. Kada bi nam sada neko dao i beskamatni kredit, ne znam kako bismo ga vraćali, jer nemamo tržište niti proizvodnju. Ne mislim ni da bi novim kreditiranjem popravili stanje u srpskoj privredi, a posebno mi je problematično to što je već opredeljeno da polovina ode u budžet, znači u potrošnju", kaže Todorović.
On dodaje da premijer sigurno neće biti na toj funkciji kada dođe vreme za otplatu, ali da bi ipak morao da razmišlja šta ostavlja svojim naslednicima i budućoj vladi, kao što i on razmišlja o tome kakvu će firmu ostaviti svojoj deci.
Najskuplji dugovi
Najskuplji dugovi koje trenutno koristi Republika Srbija su oni prema Londonskom klubu banaka poverilaca i prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD), koja je afilijacija Svetske banke. Srbija se propisima samoobavezala da ce dug Londonskom klubu prevremeno otplatiti novcem dobijenim privatizacijom banaka, ali to nije učinila.
Radi poređenja, predstavnici Republike Hrvatske su iz Vašingtona poručili da im pomoć MMF ne treba pošto se Hrvatska pre mesec i po dana zadužila na američkom finansijskom tržištu za još 1,5 milijardi dolara po kamatnoj stopi od oko 6,5 odsto.
Deo duga IBRD vratila je iz sredstava dobijenih prodajom Mobtela. Ukupan dug prema IBRD februara ove godine iznosio je oko 1,3 milijarde evra. Poslednja rata tog duga dospeva 2031. godine.
Ovaj dug je reprogramiran krajem 2001. godine, a servisira se tako da se dve trećine otplaćuje prema varijabilnoj kamatnoj stopi, koja je aprila 2010. godine iznosila 1,82 odsto, a jedna trećina po fiksnoj kamatnoj stopi od 5,81 odsto.
Ukupan dug prema Londonskom klubu februara ove godine iznosio je 729,4 miliona evra. Originalno je nominovan u dolarima. Do kraja 2009. godine ovaj dug je servisiran po fiksnoj kamatnoj stopi od 3,75 procenata, a od tada do kraja otplatnog perioda 2024. godine servisira se po fiksnoj kamatnoj stopi od 6,75 odsto.
