Izvor: B92, 30.Maj.2011, 12:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neozbiljno se borimo sa krizom

Beograd -- Mesec dana nakon potpisivanja socijalnog sproazuma sindikata, poslodavaca i predstavnika Vlade malo šta je učinjeno da bi se srpska ekonomija izvukla iz krize.

Socijalni partneri preuzeli su zajedno 31 koji bi trebalo do kraja godine da pobošlja život građana Srbije. Vlada je donela neke mere, koje i sindikati i poslodavci ocenjuju kao dobre, ali polovoičen.

U cilju olakšavanja zapošljavanja, Vlada Srbije donela je uredbu kojom se povezuje staž za 100.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << radnika i smanjenje poreza na novoprimljene radnike za čak 70 odsto.

Vlada se obavezala na donošenje konkretnih mera za ulaganje u prioritetne sektore u visini od 35,4 milijarde dinara, odobravanje kredita iz Fonda za razvoj od 17,7 milijardi, te 4,6 milijardi za otvaranje novih radnih mesta.

Predsednik UGS ”Nezavisnost” Branislav Čanak kaže da ako izostanu efekti logično je da će uslediti protesti kojih se, kako napominje, nisu odrekli potpisivanjem sporazuma. "Nikakve mere s kratkoročnim efektima ne mogu na duži rok da reše pitanje ogromne armije nezaposlenih koja se računa na oko milion ljudi. Ovo nije Diznilend pa da se nekim čarobnim štapićem u privredi vrati 400.000 radnih mesta izgubljenih u krizi. Iskustva naše i svih zemalja EU ukazuju da se poslovi daleko lakše gube nego kreiraju", ocenio je Čanak.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ocenio je da mere za podsticanje zapošljavanja uz jednogodišnji oprost doprinosa za PIO i poreza na zarade, koje treba da do kraja godine dovedu do zapošljavanja oko 20.000 novih i prijavljenih radnika, jesu dobre, ali kako su oročene na godinu dana, one neće, kako ističe, moći da "ispaglaju” ogroman gubitak radnih mesta u ranijem periodu.

"Prema našim analizama, u privatnom sektoru je za poslednje dve i po godine izgubljeno oko 210.000 radnih mesta i zatvoreno oko 110.000 uglavnom manjih firmi. Dobro je da se počne s legalizacijom i regularnim prijavljivanjem radnika. S druge strane, mera je oročena na godinu dana i ako bude posla preduzetnik će zadržati radnike a ako ne otpustiće ih", navodi Atanacković.

On objašnjava i da će ova mera prema procenama koštati državu oko milijardu dinara, a to je novac koji će uzeti od ostalih poreskih obveznika.

"Dakle sadašnja "solidarnost” prema jednima moraće da se naplati od drugih građana ", ocenio je Atanacković.

No, poslodavci nisu zadovoljni početnim merama Vlade Srbije jer su one, po njihovoj oceni, samo ispunjenje zahteva sindikalaca. Oni naime čekaju da Vlada pod hitno ograniči rokove plaćanja na 60 dana kako bi se popravila nelikvidnost većine firmi u Srbiji kao i da konkretno pomogne privatnim firmama.

Upravo sama činjenica da je država trenutno najveći neplatiša mogla bi da znači da će se sa ovom merom pričekati mada od nje mnogo štošta zavisi. Naime, poslodavaci su i pre mesec dana jasno stavili do znanja da neće pristati na povećanje minimalne cene rada od 1.juna ukoliko se prethodno njihovi uslovi ne ispune a prvi među njima jeste ograničavanje rokova plaćanja na 60 dana.

S druge strane ni sindikati nisu zadovoljni početnom primenom socijalnog sporazuma jer kako su ocenili on je već prekršen.

Kao njegovu dobru stranu ističu da je doneta odluka o povezivanju staža za čak 100.000 radnika, da je povećana minimalna cena rada za sedam dinara kao i da su u samoj završnici pregovori oko opšteg kolektivnog ugovara a u loše ističu da je već prekšen dogovor da se poslovi daju domaćim firmama.

Savez samostalnih sindikata je uputio protest srpskom premijeru u kojem ga podseća da je potpisao da će prednost na tenderima imati domaća preduzeća a da primer "Železnica Srbije” pokazuje upravo suprotno. Na tenderu za remont lokomotiva strana firma je pobedila domaću i to specijalizovanu baš za ono što se tražilo. Zapretili su iz Sindikata da će ukoliko se tako nešto još jednom ponovi izaći iz tripartitnog sporazuma.

Nastavak na B92...

Radio Televizija Vojvodine: Ćirić: Očekujemo blagi porast životnog standarda