Izvor: B92, 04.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Neopravdana mera Vlade Srbije"
Beograd -- Pojedini istaknuti ekonomisti kritikuju vladinu meru o privremenoj zabrani izvoza žitarica, tvreći da je neopravdana.
"Ako idemo, kao što naši političari tvrde, ka Svetskoj trgovinskoj organizaciji, regionalnoj slobodnoj trgovinskoj zoni i Evropskoj uniji, onda treba reći da ovakve mere te organizacije ne poznaju", kaže Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište.
"Vlada se prilikom donošenja ovih mera pozvala na vanredne okolnosti, a kada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se čovek zapita 'koje su to vanredne okolonosti', onda se zaključi da se radi o prostoj razlici u ceni između roba na domaćem i inostranom tržištu, a takve razlike uvek postoje. Ovo je u stvari pokušaj demagoškog kupovanja socijalnog mira, što se radilo u Brozovo i u Miloševićevo vreme", kaže Prokopijević.
On kaže da će Vladina uredba štetiti proizvošačima tih roba, a za kupce će privremeno stvari ostati nepromenjene. "Posezanjem za starim merama socijalne politike se u stvari pokazuje da se ne žele reforme, jer kada vi držiti nerealnu nisku cenu pšenice, struje, vode ili bilo čega, onda to mogu da kupuju i najbogatiji građani a ne samo siromašni."
"Znači, moraju da se dve stvari strukturno urade: privatizacija firmi iz tih oblasti kao i potpuna promena socijalne politike, da ona bude usmerena ka onima kojima je stvarno potrebna, a ne ovako neselektivno, što vladu vodi u izolaciju od sveta i normalnih trgovinskih politika", kaže on.
Prokopijević kaže da ako se pogleda u kojim oblastima se pojavljuju zahtevi za povečanjima cena, uočava se da se radi o monopolistima ili o oblastima gde vlada vodi politiku niskih cena energenata.
"Stopa inflacije sigurno neće biti između četiri i osam odsto, kao što kaže Narodna banka i vlada, biće nešto između iznad osam - a da li možda i iznad deset, ostaje da se vidi. To ne zavisi samo od rasipničkog budžeta i šta će preduzimati NBS, već i od ponašanja berze. Ako berza bude krenula nagore, to može pomoći da inflaciju bude niža", kaže stručnjak Centra za slobodno tržište.
Cena kukuruza dostigla je 18 dinara po kilogramu. Tako je stočna hrana postala skuplja od hlebnog žita. Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije smatra da je reč o alarmantnom stanju u kom država mora da interveniše.
"To je jedini insturment koji je imala vlada, a posledice bi bile dugoročne, kao što su pomor stoke i visoke cene mesa, hleba i mleka. To bi uradili potom i drugi prizvođači i napravili bi haos", kaže on.
Stanković kaže su zbog niske kupovne moći i standarda građana u Srbiji cene poljoprivrednih proizvoda najniže u regionu, te da se izvoz više isplati. Zbog toga Vlada Srbije uredbom o zabrani izvoza žitarica nije rešila problem, već samo sebi produžila rok.
Dana Popović iz Centra za liberalno-demokratske studije potez vlade doživljava kao "pogrešan, skandalozan i ekonomski neopravdan" i ocenjuje da bi bilo najbolje da se odluka diskretno i odmah povuče.
Vlada Srbije je juče usvojila uredbu kojom je privremeno zabranjen izvoz pšenice, kukuruza, soje i suncokreta. Uredba je danas objavljena u Službenom glasniku i odmah stupila na snagu.
Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije Slobodan Milosavljević rekao je za B92 da je rok primene uredbe tri meseca, a da je njeno usvajanje bilo iznuđeno značajanim rastom izvoza žitarica, štetom od suša i rastom cene pšenice i kukuruza na berzi.
LSV kritikuje vladu
Liga socijaldemokrata Vojvodine kritikovala je uredbu Vlade Srbije. Poslanik LSV-a Aleksandar Marton ocenio je da je neverovatno da je takva odluka doneta na hitnoj telefonskoj sednici vlade u trenutku kada je Skupština Srbije na odmoru i kada poslanici ne mogu da dobiju zvaničan stav ministra poljoprivrede Slobodana Milosavljevića.
"To nam liči na rad iz Miloševićevog perioda, kada se sve radilo uvijeno i bojim se da i druga vlada Vojislava Koštunice nastavlja stopama vlade Mirka Marjanovića", kaže Marton.
On je podsetio da je bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić Marković seljacima 2005, u vreme dobrog roda i niskih otkupnih cena žitarica, rekla da "moraju da se ponašaju tržišno i da pšenicu i kukuruz tretiraju kao berzansku robu". Prema njegovim rečima, tih godina mnogi seljaci bili su na gubitku zbog toga što nisu mogli da prodaju pšenicu i kukuruz po povoljnim cenama.
"Zašto sada, kada su i kod nas i u mnogim susednim zemljama niži prinosi zbog elementarnih nepogoda, poljoprivrednici nemaju priliku da svoju robu prodaju na berzi i tako zarade koji dinar više, kako bi podmirili ranije gubitke. Očito su tada vladala jedna, a sada neka druga pravila", rekao je Marton.
"Vlada je mogla svojom intervencijom na berzi da pomogne seljacima, kao što je učinila Vlada Hrvatske. Znamo da Vladi Srbije nije lako jer živimo u jednoj od najsiromašnijih zemalja, ali zašto uvek seljak mora da bude taj koji čuva socijalni mir i dobije po leđima", kaže Marton.
.jpg)
