Izvor: Blic, 22.Jan.2010, 01:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neophodnost „e-bankarstva“

Uz elektronsko bankarstvo moguće je smanjiti obim posla, povećati efikasnost u poslovanju i uštedeti vreme i novac.

Banka koja radi 24 sata dnevno, obavljanje platnih transakcija iz kancelarije, provizije za naloge u platnom prometu niže i do 40 odsto... sve to je moguće opredeljivanjem kompanije za elektronsko poslovanje. Danas, nakon sedam godina od uvođenja prvih usluga elektronskog bankarstva preko 25.000 pravnih lica koristi neke od proizvoda "e-bankarstva”. Preko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 65 odsto prometa u "Banci Inteza” obavlja se elektronskim putem i to ovu banku čini liderom na tržištu Srbije.

- Prelazak sa klasičnog oblika poslovanja na "e-poslovanje” kao rezultat donosi niže troškove, rast efikasnosti i konkurentnosti, bolji tržišni nastup kroz bolju segmentaciju kupaca, ali i osvajanje novih tržišta. Sve to, na kraju, rezultira većim prihodom. Ukoliko se primena principa "e-poslovanja” nekada mogla tretirati kao pitanje prestiža i izbora, danas ona predstavlja preduslov za opstanak na tržištu - objašnjava Žarko Vukadinović iz službe za elektronsko bankarstvo u "Banci Inteza”.

Osim toga, uz elektronsko bankarstvo moguće je smanjiti obim posla, povećati efikasnost u poslovanju i uštedeti vreme i novac. Zato banka u ponudi ima više tipova rešenja, a klijent se opredeljuje za onaj koji mu je najfunkcionalniji. Usluga elektronskog poslovanja aktivira se zasnivanjem ugovornog odnosa s bankom. Tada se potpisuje ugovor kojim su regulisana prava i obaveze ugovornih strana, dok je kroz formu pristupnice definisan tip i opseg usluge koji će se koristiti, zatim ovlašćena lica, ovlašćenja nad računima... Za korišćenje usluge dovoljno je da kompanija ima otvoren račun u banci i da u bilo kojoj poslovnici aplicira za ovu uslugu. Takođe, potrebno je da preduzeće poseduje računar standardne konfiguracije i pristup Internetu, dok ostalu neophodnu infrastrukturu, kao što je smart kartica i čitač kartice, softver i obuku, obezbeđuje banka.

U želji da napravi korak dalje i otvori mogućnost kompanijama iz Srbije da se uklope u svetske tokove prodaje i plasmana proizvoda i usluga, kao i da nastupe na novim tržištima, "Inteza” je 2007. godine ponudila "e-komerc” uslugu, odnosno prihvatanje platnih kartica putem Interneta. To omogućava domaćim kompanijama da proizvode ili usluge prodaju na sajtovima, a u Srbiji danas ovu mogućnost koristi oko 50 kompanija.

- Preko Interneta građani Srbije mogu da kupe avionske karte i karte za železnicu, poklone, nakit, belu tehniku i računare, knjige, ulaznice za različite kulturne manifestacije... - kaže Vukadinović.

"Banka Inteza” je i dalje jedina banka na tržištu Srbije koja nudi ovu uslugu. "E-komerc” omogućava prihvatanje uplata platnim karticama iz programa Visa i MasterCard, bez obzira da li su kartice izdate od strane banke "Inteza”, ili neke druge domaće ili strane banke. Plan je da se tokom ove godine mogućnost plaćanja proširi i na program Amerikan ekspres platnih kartica.

Tržište Internet kupovine u Srbiji i dalje je nerazvijeno, ali s obzirom na potencijale ovog segmenta tržišta, posedovanje internet prodavnice ne sme da se posmatra kao pitanje prestiža, već neophodnosti.

Šta podrazumeva "e-poslovanje”

"E-poslovanje” obuhvata pojmova kao što su "e-bankarstvo”, "e-comerc”, "e-arhiva”, "e-fakture”, "e-marketing”... Svi navedeni segmenti se najviše oslanjaju na primenu internet tehnologija, elektronskog dokumenta i digitalnog potpisa i kao takvi ne predstvaljaju značajnu novinu u poslovanju. Međutim, preduslov za njihovu punu i efikasnu primenu svakako predstvalja postojanje adekvatne zakonske regulative.

Prednosti

-velika ušteda kod papirnih dokumenata

-povećanje obima prodaje usled mnogo većeg tržišta

-dostupnost kupcima 24 sata na dan 365 dana u godini

-velike uštede u vremenu koje su omogućene boljom komunikacijom između zaposlenih, kao i sa dobavljačima i potencijalnim kupcima

-Internet omogućava malim preduzećima da se predstave na istom nivou kao i velike kompanije

NAJBOLJEM 30.000 EVRA

Stručni žiri se pri izboru najboljeg preduzetnika rukovodi sledećim kriterijumima:

- profitabilnost

- produktivnost

- likvidnost

- izvozni potencijal

- broj novozaposlenih tokom 2009. godine

- asortiman novoplasiranih proizvoda

- uvođenje tehnoloških inovacija

- orijentacija ka zaštiti okoline

- doprinos lokalnoj zajednici

ČLANOVI ŽIRIJA:

- Vesna Perić direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), predsednica žirija

- Đankarlo Miranda zamenik predsednika IO „Banke Inteze”

- Miodrag Đidić Ministarstvo finansija

- Milan Lalović Privredna komora Srbije

- Dejan Jovanović Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

- Vladimir Ilić Nacionalna služba za zapošljavanje

- Vojislav Tufegdžić urednik u „Blicu”

Nastavak na Blic...