Izvor: S media, 21.Jun.2010, 18:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neophodna poreska reforma

Poreske reforme su Srbiji neophodne, ali su prilično nepopularne i zavise od političke volje jer se uglavnom sprovode u prvoj godini imenovanja nove vlade, a ne u predizbornim godinama, izjavio je danas savetnik Američke agencije za pomoć i razvoj (USAID) Nikola Altiparmarkov.

Imajući sve to u vidu, srpska vlada će biti na velikom iskušenju - da li da učini ekonomski odgovornu i pravilnu odluku i da rizikuje da bude politički kažnjena, kao što je to bila politički >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kažnjena vlada u Madjarskoj ili da se sačekaju izbori i da se to uradi u prvoj godini posle izbora", rekao je Altiparmarkov u izjavi RTS-u i Tanjugu.

On je mišljenja da bi poreska reforma u značajnoj meri smanjila fiskalno opterećenje privrede, a smanjenje prihoda u budžetu kao posledica tog rasterećenja moglo bi da se nadoknadi povećanjem drugih dažbina, kao što je porez na dodatu vrednost (PDV).

Slična poreska reforma sprovedena je u većem broju evropskih zemalja tako da je, na primer, PDV u Nemačkoj povećan za tri odsto (2007. godine) i smanjeno je fiskalno opterećenje zarada, a prošle godine je i u Madjarskoj PDV povećan, ali za pet odsto, uz istovremeno snižavanje poreskog opterećenja privrede, podsetio je Aliparmarkov.

Razlika u poreskim reformama u te dve države je u tome što je u Nemačkoj ona sprovedena na početku mandata vlade, tako da je bilo vremena da gradjani osete pozitivne efekte tih mera, dok su u Madjarskoj reforme sprovedene neposredno pred opšte izbore, tako da su gradjani kaznili vladajuću političku elitu, objasnio je on.

Konsultant za investicije i poreski sistem Saša Radulović ocenio je da je predložena reforma poreskog sistema, gde bi gradjani izdvajali za petinu manje dažbina državi kroz mesečna primanja i obavezno socijalno osiguranje, konačno pravo rešenje za prevazilaženje negativnih efekata svetske krize.

"Mi smo u protekle dve godine izgubili skoro 200.000 radnih mesta, a glavni uzroci su ogromni nameti na proizvodnju, koji snižavaju konkurentost naše privrede. Ovo rešenje bi smanjilo ukupne namete na rad za jednu trećinu", rekao je Radulović i pojasnio da se smanjenje poreza ne odnosi samo na mesečne zarade, već i na obavezne doprinose.

Smanjenje poreza na mesečne zarade i doprinose dovešće do toga da će proizvodjači postati konkurentniji, kao i njihov izvoz, a otvoriće se prostor za smanjenje cena proizvoda u našoj zemlji, kao i za povećanje plata, naveo je Radulović.

Komentarišući najavu ministarke finansija Diane Dragutinović da se razmatra povećanje stope PDV-a za tri odsto, kao deo šire poreske reforme, Radulović je naglasio da je to neophodna mera, jer se smanjenjem poreza na lični dohodak i stope doprinosa stvara manjak prihoda u budžetu, koji mora nekako da se nadokadi.

Smanjenjem fiskalnog opterećenja privrede otvoriće se prostor za povećanje zarada i za nova zapošljavanja "jer će pametni to uraditi", naglasio je Radulović.

Povećana stopa PDV-a uticaće na cenu uvoznih artikala, ali će domaća preduzeća, najverovatnije, morati povećanje PDV-a da amortizuju unutrašnim prilagodjavanjem i da ga ne prebacuju na krajnjeg kupca, jer ukoliko povećaju cene to bi njihove proizvode učinilo skupljim i nekonkurentnim na tržištu, objasnio je on.

Povećanje poreza na kapital ne bi donelo veće finansijske efekte za budžet, već bi se samo povećalo broj "of šor" kompanija poreklom iz Srbije, dok bi u poreskoj reformi trebalo oporezovati veće zarade sa višom stopom, rekao je Saša Randjelović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Porez na zarade je "ubica radnih mesta", tako da bi ga trebalo smanjiti, a povećati stopu poreza na dobit (PDV), smatra Randjelović.

Nastavak na S media...