Izvor: Politika, 12.Apr.2010, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neophodna brza poreska reforma
Ekonomisti predlažu smanjenje doprinosa na zarade za socijalno osiguranje, povećanje PDV-a sa 18 na 22, a niže stope sa osam na 12 odsto
Bez nove poreske politike u Srbiji ne može biti privrednog rasta zato što više ne možemo da očekujemo visoke prihode od privatizacije, ocena je učesnika jučerašnjeg predstavljanja publikacije Fonda za razvoj ekonomskih nauka „Poreska politika u Srbiji – pogled unapred”, koju je podržala Američka agencija za razvoj USAID. Ministarka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << finansija Diana Dragutinović smatra da je poreska reforma neophodna srpskoj maloj, otvorenoj i visoko evroizovanoj privredi u kojoj je ograničen domet ekonomske politike. U takvim okolnostima fiskalna politika je najmoćnije sredstvo u rukama kreatora ekonomske politike.
– Treba nam poreski sistem koji podstiče proizvodnju, konkurentnost i izvoz, zapošljavanje i investicije, ne stimuliše potrošnju, uvoz i sivu ekonomiju, a štiti ugrožene slojeve stanovništva – rekla je Diana Dragutinović.
U obraćanju kolegama, ona je napomenula da vrlo dobro zna da promene u poreskom sistemu nikoga neće zadovoljiti. Svoje izlaganje je završila rečima:
– Ne očekujem aplauze. Oni koji ovakvim promenama dobijaju – ćute, a oni koji gube biće veoma glasni. Mesto na kome sam nalaže mi da o tome govorim jasno i glasno. Zahvaljujem na podršci, a uglavnom je nemam.
Dragutinovićeva je naglasila da poreska reforma mora da bude izvedena u jednom koraku, a reforma javnih rashoda zahteva više strpljenja.
– Sprovođenje poreske reforme trebalo bi da liči na mirnu revoluciju posle koje će svim građanima biti bolje – istakla je Dragutinović. – Dugo trošimo više nego što proizvodimo, pa treba više da oporezujemo potrošnju nego proizvodnju. Sadašnji poreski sistem pati od nedostatka pravičnosti i ne stimuliše dovoljno ekonomsku efikasnost. Na strani rashoda treba da obezbedimo njihov održiv nivo koji ne vodi dužničkoj krizi, ali i javne investicije.
Ministarka finansija je saopštila da je osnovana ekspertska grupa koja priprema zakon o fiskalnoj odgovornosti, a radi se i na sveobuhvatnoj fiskalnoj reformi. Poreski prihodi moraju biti granica mogućih rashoda.
– Nije moguće da imamo niske poreze i kvalitetno i sveobuhvatno obrazovanje, kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, penzije dostojne čoveka, dobre puteve, brze pruge. Raspoloživi dohodak po stanovniku predstavlja budžetsko ograničenje i on određuje granice javne politike i standarde potrošnje – rekla je Diana Dragutinović.
Autori studije o poreskoj reformi predložili su da se u kratkom roku sprovede reforma poreza na zarade, dohodak građana i poreza na dobit preduzeća, a da se postepeno primenjuju izmene u naplati poreza na imovinu. Oni ocenjuju da bi smanjenje akciza na naftne derivate moralo da se nadoknadi povećanjem drugih akciza, kao što su akcize na cigarete, kako se ne bi umanjili planirani budžetski prihodi.
– Stopa poreza na zarade je već niska i nju ne bi trebalo menjati, ali predlažemo da se smanje doprinosi na zarade za socijalno osiguranje – rekao je dr Milojko Arsić, jedan od autora studije. – Smanjenjem socijalnih doprinosa cena rada u Srbiji bila bi manja, što bi smanjilo rad na crno i privuklo investitore, pogotovo u granama koje zapošljavaju veliki broj ljudi.
Najveći deo gubitaka budžetskih prihoda zbog smanjenja doprinosa, kako je predložio Arsić, nadoknadio bi se povećanjem stope poreza na dodatu vrednost i to one više sa 18 na 22, a niže sa osam na 12 odsto. On smatra da bi povećanje PDV-a jednokratno uticalo na rast cena, ali ne bi znatnije uvećalo inflaciju.
Dr Božidar Raičević je, međutim, upozorio da niža stopa PDV-a važi za prehrambene proizvode i izdatke stanovanja, pa bi njeno povećanje za polovinu ugrozilo oko 700.000 građana sa najnižim primanjima.
Dodatni prihodi u državnu kasu, kako je rekao Arsić, prikupili bi se povećanjem poreske stope na zarade, sa 12 na 20 odsto, ali ne bi bile oporezovane zarada niže od 16.500 dinara. On je rekao da autori studije predlažu uvođenje proporcionalnog oporezivanja godišnjeg dohotka građana, od čega bi bili izuzeti prihodi od kapitala.
Stopa poreza na dobit preduzeća, predlog je autora studije, ostala bi 10 odsto, ali bi se ukinule mnoge olakšice, zbog kojih se sada efektivno taj porez u proseku naplaćuje po stopi od pet od šest odsto.
U studiji su predložene i promene poreza na imovinu, koje bi trebalo sprovoditi fazno, tako da bude obuhvaćen veći deo imovine, pogotovo građana. Umesto progresivne trebalo bi uvesti proporcionalnu poresku stopu koja bi se određivala prema tržišnoj vrednosti imovine.
Arsić je ukazao da mere poreske reforme moraju da budu usklađene sa drugim merama ekonomske politike.
A. Mikavica
[objavljeno: 13/04/2010]
