Izvor: Politika, 18.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neokrnjen kreditni rejting Srbije
Zahvaljujući visokim stopama privrednog rasta, niskoj stopi inflacije i uravnoteženom budžetu, i pored političke krize, naša zemlja nije pokvarila ugled na svetskom finansijskom tržištu
Prvi put posle tolikih godina, u jeku oštrih političkih previranja, kakva su bila ovih nekoliko dana, reagovala su dva najvažnija domaća tržišta – akcija i deviza. Za samo tri dana tržišna kapitalizacija akcija na Beogradskoj berzi i koje ulaze u sastav indeksa Beleks 15 pala je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za skoro 340 miliona evra, što znači da se za toliko "istopila" vrednost imovine koje su investitori držali u svom portfelju, dok je na deviznom tržištu vrednost evra porasla sa 81,3 na 83 dinara.
Kada je izbor vlade postao izvestan, berzanski indeksi, ali i kurs dinara počeli su da se oporavljaju, a da li je baš sve na "normali" i da li je Srbija zbog višemesečne političke i institucionalne krize uspela da, recimo, pogorša svoj kreditni rejting i time poskupi strane zajmove i ugroziti trenutnu, naoko, stabilnu privrednu aktivnost, pitali smo zamenika predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke u Beogradu Zorana Petrovića.
Ovaj naš sagovornik, kao dobar poznavalac cenovnog aspekta "rizika zemlje" objašnjava da taj "kantri risk" predstavlja verovatnoću ili rizik da zajmoprimac možda neće biti u stanju da ispuni svoje obaveze prema stranom kreditoru zbog promenjenih uslova u zemlji – ekonomskih, političkih, prirodnih, socijalnih... Ugledne međunarodne rejting agencije za izračunavanje tih i sličnih rizika svrstavaju zato zemlje prema stepenu tih verovatnoća, a najjače zemlje poput Nemačke, Austrije, Švajcarske ili SAD, naravno, imaju najviši rejting.
– Mi smo dobili rejting od dve poznate agencije i on je trenutno "BB-" i to je nizak kreditni rejting. Tek sa "BBB-" možemo se svrstati u države sa takozvanim investicionim rejtingom, što znači da možemo da privučemo znatno veći broj kvalitetnih investitora i da ćemo na međunarodnom tržištu kapitala za pozajmice platiti manje nego drugi, koji imaju lošiji rejting. Obveznice Meksika, sa rejtingom "BBB", koje dospevaju na naplatu 2015. imaju za 0,29 procentnih poena niži prinos u odnosu na Brazil ("BB"). To je odraz boljeg kreditnog rejtinga Meksika i ta razlika, naizgled, može biti beznačajna, ali reč je, zapravo, o velikim parama, pogotovo na duže vreme – navodi Zoran Petrović.
Na sreću, kreditni rejting "BB-" i pored određene političke i institucionalne krize u Srbiji, nije pošao nadole. Petrović objašnjava da te specijalizovane agencije, koje rangiraju svaku zemlju, "ne idu na prvu loptu" i odmah posle prvih političkih i sličnih zađevica počnu da "kvare" kreditni rejting. U slučaju Srbije, naglašava, presudna je njena višegodišnja visoka stopa privrednog rasta i lanjsko obuzdavanje inflacije. Pogotovo prošlogodišnji izvanredan priliv stranih investicija.
Šta bi se dogodilo da vlada nije formirana, više je pitanje političkih i drugih špekulacija, ali, Srbija, kaže Petrović, nema razloga da strepi u pogledu svog kreditnog rejtinga. "Naprotiv, očekujem da će nova vlada voditi odgovornu makroekonomsku politiku i sprovoditi neophodne strukturne reforme". Uz ostvarenje te pretpostavke, od najvećeg značaja za popravljanje kreditnog rejtinga biće kako će koaliciona vlada odgovoriti na tekuće političke izazove.
Ako budžetska i monetarna politika budu usklađene, u uslovima niske, održive stope inflacije, treba očekivati da će NBS reagovati smanjivanjem devizne obavezne rezerve banaka. Tada će domaći privrednici i građani moći da računaju na još niže kamatne stope. Bez novih investicija nema novih radnih mesta i višeg standarda građana. A nama je najvažniji cilj – da bolje živimo. Svejedno gde se nalazili – u vladi, banci, fabrici ili na njivi", rekao je Petrović.
-----------------------------------------------------------
Kako se Telekom zadužio kod poznatih svetskih banaka
Govoreći o novim mogućnostima da se naše, srpske, firme zaduže u svetu po veoma povoljnim uslovima i pored relativno visokog "kantri rizika", Petrović navodi, doduše kao izuzetak, primer sindiciranog kredita, koji je, kod grupe poznatih svetskih banaka, uzeo naš Telekom Srbija da bi isplatio 700 miliona evra za kupovinu "imenjaka" u Republici Srpskoj. Iako se nosilac sindiciranog zajma "borio" duže vreme da obezbedi druge učesnike, kreditore, zbog izuzetno agresivne, niske cene, uspeo je da ih okupi i ponudi Telekomu aranžman koji se, kako se može pročitati na specijalizovanim portalima, sastoji od tri tranše na dve do pet godina i cenama do 1,5 procentnih poena iznad "euribor-a" uz 0,9 odsto provizije. Petrović tvrdi, a treba mu verovati na reč, jer se tim poslom svakodnevno bavi u svojoj banci, da je taj aranžman, što se uslova tiče, pun pogodak za "Telekom Srbija" i našu zemlju.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 18.05.2007.]
