Izvor: Politika, 19.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nenarušen rejting Srbije
Ne treba očekivati velike promene u uslovima zaduživanja u inostranstvu niti smanjenje interesovanja investitora, uveravaju nadležni
Promena kreditnog rejtinga Srbije sa BB-pozitivno u BB-stabilno, koji je utvrdila međunarodna agencija "Standard i Purs" (S&P), nije pogoršala, kako uveravaju ekonomske vlasti, rejting naše zemlje. Istovremeno je S&P potvrdio ocenu "BB-minus" za dugoročni kreditni rejting Srbije, kao i "Be" za kratkoročni.
Da najnovijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ocenom kreditni rejting Srbije nije promenjen potvrđuju i iz Narodne banke. Reč je, ističu, o promeni izgleda za dalje kretanje kreditnog rejtinga, i to iz pozitivnog u stabilno. Ovi termini koriste se da bi se bliže odredilo mesto u okviru glavnih rejting grupa. Prema tome, "pozitivno" označava da postoji veća mogućnost prelaska u narednu grupu, a "negativno" pogoršanje kreditnog rejtinga. Termin "stabilno" označava postojanje stabilnih izgleda u naredom periodu, odnosno da se ne očekuje promena kreditnog rejtinga. U tom smislu, poslednja izmena ovih termina za Srbiju, ipak, znači korak nazad. Iz NBS, međutim, uveravaju da ne treba očekivati velike promene u uslovima zaduživanja Srbije na tržištu kapitala, kao ni smanjenje interesovanja stranih investitora za ulaganje u našu zemlju.
Kreditni rejtinzi u okviru BB, B, CCC, CC i C kategorije spadaju u grupu spekulativnih, pri čemu BB označava najmanji stepen spekulacije. Oznaka BB, kako objašnjavaju iz NBS, sugeriše da postoje određeni nepovoljni efekti u pogledu finansijskih, ekonomskih i investicionih uslova.
Srbija je kreditni rejting prvi put dobila u novembru 2004. kada je njena mogućnost da otplaćuje dug na vreme u potpunosti ocenjena sa B+ stabilno. Od jula 2005. do kraja februara 2006. takođe je imala rejting BB-stabilno. Kreditni rejting je potom poboljšan na BB-pozitivno, da bi ponovo u julu ove godine bio vraćen na BB-stabilno.
Ocenu NBS i Božidara Đelića, potpredsednika vlade, po kome se jedino promenilo očekivanja agencije da se rejting u skoroj budućnosti neće poboljšati, potkrepljuju i iz Ministarstva finansija tvrdeći da prilikom smanjenja rejtinga nije uzet u obzir "privremeni karakter" pogoršanja fiskalne i spoljnoekonomske pozicije. Kako ističu, u Memorandumu o budžetu za 2008. planirano je oštro fiskalno prilagođavanje kao i da se učešće javne potrošnje u BDP smanji za 1,7 procentnih poena, pre svega zamrzavanjem plata u javnom sektoru, smanjenjem subvencija, nabavki države i javnih investicija.
Rejting "BB-minus" ipak upozorava investitore na rizik ulaganja. S&P svoju ocenu zasniva na konstataciji da je fiskalna politika "relaksirana" i da u narednom periodu može uticati na povećanje deficita tekućeg platnog bilansa. Prilikom ocene analitičari kao slabosti navode i političku nestabilnost. Ujedno ističu potrebu da se okonča privatizacija i restrukturisanje društvenih preduzeća i pojača konkurentnost zemlje.
Kreditni rejting utiče na cenu kredita, tako da se po nekim ekonomistima može očekivati da zaduživanje u inostranstvu bude skuplje, ali i da se uspori priliv kapitala. Istovremeno, ovdašnje vlasti su upozorene da labava fiskalna politika znači da će se deo povećane potrošnje odraziti kao povećan uvoz i da Srbija može biti još zaduženija, što može imati posledice po kurs dinara. To opet ima uticaja na investitore jer ih promena kursa – direktno pogađa.
NBS je već upozoravala da su i dalje prisutni isti rizici koji mogu da utiču na rast inflacije, pre svega javna potrošnja. Sada upozorava da je pitanje trenutka kad će morati da pooštri monetarnu politiku i da na ekspanzivnu fiskalnu politiku odgovori nimalo popularnim restriktivnim merama. NBS može da poveća obavezne rezerve bankama i podigne svoje referente kamate. I jedan i drugi potez znače – skuplje kredite, kako za građane, tako i za privredu.
Premda je nova vlast poslala dva signala – zamrzavanje plata i nabavki u narednoj godini – broj onih koji su na državnoj kasi se, čini se, ne smanjuje. Savetnici – specijalni, lični i drugi se umnožavaju. Održavanje makroekonomske stabilnosti košta. NBS je prošle godine imala gubitak od oko 30 milijardi dinara. Možda će deo morati da se pokrije iz budžeta, a to znači preko leđa građana. Taj isti budžet bi trebalo posmatrati, kako reče ministar finansija, kao porodični. Dakle, može se trošiti samo ono što se ima.
--------------------------------------------------------------------------
Od A do D
Po klasifikaciji agencije S&P kreditni rejting označava se od AAA do D, pri čemu AAA rejting imaju zemlje čija je sposobnost da izvršavaju finansijske obaveze izuzetno velika, kao što su Austrija, Nemačka, Francuska ili Luksemburg. Rejting D dodeljuje se onim dužnicima koji dugove ne otplaćuju u roku.
Najbliže zemlje Srbiji po kreditnom rejtingu su Crna Gora (BB+stabilno) i Makedonija (BB+stabilno). Tu su negde i Jordan, Turska i Ukrajina.
--------------------------------------------------------------------------
Politički razlozi za umanjenje rejtinga
Kreditni rejting Srbije isti je kao u prethodnom periodu, s tim što su u okviru iste te lestvice izgledi sada ocenjeni kao stabilni, a ranije su bili pozitivni. To je smanjenje za jedan nivo čime ne možemo biti zadovoljni. Međutim, razlozi ovog umanjenja nisu ekonomske, već političke prirode kao Kosovo, Hag, ocenio je Mlađan Dinkić, na jučerašnjoj konferenciji za novinare.
Biserka Dumić
[objavljeno: 19.07.2007.]
