Izvor: Politika, 14.Avg.2012, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemoć komercijalne revizije
Iz Agrobanke je, ako je verovati dosadašnjim procenama, u nekoliko poslednjih godina „isparilo” 300 miliona evra. I to je jedan par rukavica s kojim će morati da se pozabave svi relevantni državni organi u ovoj zemlji. Ali u celoj toj priči, postoji drugi par rukavica, o kome se bar za sada ne govori mnogo, a koji se odnosi na činjenicu da je Agrobanka za sve te godine od renomiranih revizorskih kuća dobijala pozitivna mišljenja o valjanosti finansijskih izveštaja.
Nameće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se pitanje svrsishodnosti takvih izveštaja. Čemu revizija, čemu troškovi, čemu puka forma, ako iza zavese caruju kriminal ili grube povrede poslovnih i finansijskih procedure.
Grubi statistički podaci ukazuju na to da su komercijalne revizije uglavnom sa najvećim procentom dale pozitivna mišljenja o valjanosti finansijskih izveštaja. U svega nekoliko procenata izraženo je negativno mišljenje.
Naravno, ovo je u koliziji sa opšte poznatim činjenicama da skoro nema preduzeća koje nije u nekom segmentu ili celini „štimovalo” finansijske rezultate. Činjenica da su revizorske kuće davale redovno pozitivna mišljenja, a da su se naknadno u relativno velikom broju slučajeva otkrivene nezakonite radnje, što je slučaj i Agrobanke, ukazuje na to da Zakonodavac nije suštinski rešio način funkcionisanja ovog zanimanja.
U odsustvu valjane zakonske regulative, revizorske kuće su postale profitni centri, koji do svojih korisnika usluga ne dolaze na bazi kvaliteta, već manjih cena i poslovnih veza! Zato nije za čuđenje da neke revizorske kuće trguju sa revizijskim nalazima sakrivajući ili izbacujući iz izveštaje neke problematične kvalifikacije zarad beneficija, budućeg angažovanja i veće zarade.
Drugim rečima komercijalna revizija izbegava negativna mišljenja jer će izgubiti postojeće klijente. Taj konflikt interesa zakonodavac nije rešio, kao ni problem cena za obavljanje revizije koja se za isti posao kreće od 60.000 do više stotina hiljada dinara!
Posebno je zabrinjavajuće da se vreme obavljanja komercijalne revizije znatno skratilo od nekoliko meseci rada na terenu na svega jedan do dva dana! Zbog monopolizacije tržišta pojedine revizorske kuće imaju i po nekoliko stotina klijenata. Već sama ta činjenica govori o sumnjivom kvalitetu obavljenih revizija.
Zakonodavac je posebno omanuo na pitanju revizije lokalne samouprave i javih preduzeća. Prećutno i potpuno nelogično dozvolivši da komercijalna revizija radi budžetske korisnike, za šta je potrebno, pre svega, poznavanje javnih finansija, kao i budžetskog računovodstva, kao i potpuni uvid u troškove. Tako su izveštaji komercijalnih revizora budžetskih korisnika beskorisni i uzaludno trošenje para. Ovo je od posebnog značaja, jer u Srbiji postoji 9.500 direktnih i indirektnih budžetskih korisnika u kojima su nagomilani problemi posebno u domenu javnih nabavki i drugih zloupotreba budžetskih para.
Drugi segment problema su sami privrednici, koji ne shvataju suštinu, smisao i korist revizije. Oni je, uglavnom, sagledavaju kao namet na vilajet i puko ispunjavanje zakonske obaveze.
Koji su stvarni razlozi zbog čega su renomirane revizorske kuće davale pozitivno, odnosno nekvalifikovano mišljenje za Agrobanku stvar je dubljih, pa i stručnih analiza. Ako je tačno da je metodološka procedura ispoštovana prilikom obavljanja revizije onda metodologija nije odgovarajuća i treba je menjati.
Ukoliko se, međutim, radi o namernom i svesnom prikrivanju recimo neadekvatne procene rizika poslovanja onda je stvar u rukama nadležnih organa. Iole iskusnom revizoru ne može da promaknu činjenice koje govore o materijalnim dokazima koji ukazuju na rizičnost poslovanja tj. da pojedine firme ne mogu da vrate kredite. Pre bi se moglo reći da su korisnici kredita imali jaku političku pozadinu, što je „neutralisalo” nalaze revizora, čime je narušen bazičan princip revizije – „nezavisnost revizora”.
Najavljena kampanja borbe protiv korupcije ukoliko bude sveobuhvatna i konzistentna verovatno će naići na skromne rezultate na svim nivoima i domenima kontrola, kao i mnoge revizorske izveštaje sa pozitivnim mišljenjima, a da se iza njih kriju nezakonite radnje i krivotvoreni izveštaji. Sve to krnji smisao i svrsishodnost obavljanja revizije.
Zato slučaj Agrobanka treba da bude povod za hitne izmene Zakona o računovodstvu i reviziji, Zakona o instituciji državne revizije, kao i Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koje bi trebale da budu bastioni borbe protiv korupcije i svakog vida finansijskog kriminala.
Prof. dr Ljubiša Stanojević, profesor revizije i računovodstva na Visokoj školi modernog biznisa
objavljeno: 14.08.2012.
