Izvor: S media, 17.Jul.2009, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemci vole da plaćaju u "kešu"
Potrošači u Nemačkoj najradije kupuju gotovinom, objavio nemački radio "Dojče vele", potkrepljujući to podatkom da čak oko 83 odsto računa u nemačkim prodavnicama bude plaćeno u "kešu".
Tek 12 odsto naplata obavi se uz pomoć bankovnih ili kreditnih kartica.
Kada je evro pušten u opticaj, nemačka centralna banka odštampala je i iskovala 140 milijardi evra. Danas, deset godina kasnije, vrednost gotovine dostiže 328 milijardi.
Mnogo gotovine >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << bilo je potrebno u jesen prošle godine, kada je bankrotirala velika američka banka "Liman braders" i kada su gradjani masovno povlačili novac iz banaka izgubivši poverenje u njih.
"Veliki deo novca koji je tada povučen čuva se 'ispod madraca' ili je otišao u inostranstvo", kaže Helmut Ritgen, koji je u Bundesbanci zadužen za sektor gotovine, ali i dodaje da se "situacija postepeno normalizuje".
Samo 31 milijarda, trećina gotovine u opticaju, dovoljna je za svakodnevne potrebe - da Nemci kupe hleb, mleko i meso, plate frizera ili pivo, kupe ulaznicu za bioskop...
Najveći deo gotovine, izmedju 55 i 60 procenata, je u zemlji. Jedino se ne zna da li je ispod madraca, zbog nepoverenja u banke, ili se koristi za ilegalne poslove sa drogom i prostitucijom ili za rad na crno. Ta vrsta novca često odlazi u inostranstvo i opet se vraća odatle. Primer za to je Španija.
"Velike količine gotovine stižu iz Španije", kaže Tilo Saracin iz Bundesbanke. "Razlog nije samo u tome što turisti plaćaju u gotovom, nego nemački gradjani tamo gotovinom plaćaju kuće i stanove".
Na taj način, objašnjava on, vlasnik je oprao novac i platio nižu cenu za nekretnine.
Poslednja trećina gotovine je u inostranstvu, tradicija koju je evro preuzeo od marke.
"Poznato je da je marka u nekadašnjoj Jugoslaviji, odnosno njenim delovima, bila sredstvo plaćanja, a tako i danas mnoge zemlje koje nisu članice evro zone koriste evro", objašnjava Tilo Saracin.
