Izvor: B92, 25.Dec.2017, 19:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nemam za garsonjeru, šalje mi ćerka iz Kanade"
Beograd -- Najnovije istraživanje Crvenog krsta u Srbiji pokazuje da penzioneri teško žive. Ipak, razlike postoje u većim i manjim gradovima.
Pretpraznična atmosfera u domu za stara lica na Bežanijskoj kosi. Najstariji ovde igraju bilijar, ne ljuti se čoveče, šah - sve deluje idilično. Dok ih ne pitate o finansijskoj situaciji.
"Nemam dovoljno za garsonjeru ali ćerka mi šalje pare iz Kanade i ja sam zadovoljna", kaže jedna od penzionerki.
Druga >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kaže da lično sebi ne želim ništa više od onoga što ima i da je sasvim zadovoljna.
"Da se potrudi država da bude ovakvih domova više da se ljudi nadju, da uživaju", dodaju.
Istraživanje Crvenog krsta i UN-a ove jeseni pokazuju da većina najstarijih ima lične prihode ali i da žele više da budu uključeni u kreiranje njihovih potreba
"Na koji način treba da budu glatke površine na primer...jer ako je nesto dobro za stariju osobu to će biti dobo i za osobu sa invaliditetom, za majku sa kolicima sa bebom", ističe Nataša Todorović iz Crvenog Krsta.
Skoro petina kaže da veoma teško sastavlja kraj s krajem
"Više je generacijskih domaćinstava u gradu nego na selu . Na selu je to ekonomska zajednica, a u gardu je iznuđena situacija gde maladji nemaju šanse za smostalni zivot i u takvim domaćinstvima dolazimo do problema, pa čak i nasilja zbog nezaposlenosti", smatra sociolog Gradimir Zajić.
A da li za penzionere na jugu važi "Što južnije to tužnije"?
"Mala je penzija - 13, 14 hiljada, trebalo bi da se poveća", kaže jedan od penzionera.
Drugi kažu da preživljavaju i da primaju 18.000, a bez pomoći dece ne bi mogli.
Inače, u Srbiji živi više od 20 procenata starijih od 65 godina.
