Izvor: B92, 13.Okt.2008, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemački plan težak 470 milijardi �,�

London -- Nemačka vlada danas razmatra plan spasavanja bankarskog sektora vredan 470 milijardi evra.

U prvoj fazi se planira ubacivanje 70 milijardi evra direktno u bankarski sistem ove nedelje, dok bi 400 milijardi evra bila državne garancije za međubankarske pozajmice. Vlada planira osnivanje fonda koji će po uzoru na britanski plan preuzimati imovinu loših banaka u zamenu za svež kapital.

Ministarstvo finansija trebalo bi da dobije odobrenje vlade za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sprovođenje plana, a fond će preuzimati vrednosne papire, pretežno razne oblike derivata koji se nalaze u bilansima banaka sve do sledećeg ponedeljka.

Banke će morati da sastave i poslovne planove koje će odobriti vlada, a ujedno će se ograničiti plate izvršnih direktora. Ministarstvo finansija dobiće ovlašćenje proširenja vladinih garancija za međubankarske kredite do 31. decembra 2009. godine, ali banke će plaćati proviziju od 2 odsto za jamstva.

Tokom poslepodneva očekuje se da će vlada usuglasiti sve tačke plana, nakon čega će se kancelarka Angela Merkel obratiti javnosti.

Vlada Britanije spašava banke

Britansko ministarstvo finansija potvrdilo je da će vlada izdvojiti sumu od 37 milijardi funti (oko 47 milijardi evra), da bi dokapitalizovala tri velike domaće banke.

Radi se o finansijskim institucijama, čije je dalje poslovanje bilo dovedeno u pitanje zbog nedostatka likvidnih sredstava, "Rojal benk of Skotland" (RBS), zatim HBOS, koja je najveći davaoc hipoteka u Velikoj Britaniji i banci "Lojds TSB".

Tim povodom je britanski ministar finansija Alister Darling izjavio da je ta investicija bila neophodna radi stabilizacije britanskih banaka.

Ministar finasija Aliser Darling

Četvrta banka "Berkliz", koja je prvobitno takođe želela da iskoristi ponudu vlade za pružanje finansijske pomoći, saopštila je da će svoj kapital ojačati sa 6,5 milijardi funti, ali će to učiniti bez pomoći države.

Ova banka, naime, kako je saopštila, planira da uštedi bar dve milijarde funti tako što neće isplatiti dividende akcionarima za drugo polugodište 2008.

Posle saopštavanja tog plana britanske vlade londonska berza je jutrošnje poslovanje započela umerenim rastom, uprkos spekulacijama koje su se tokom vikenda pojavile u britanskim medijima da će taj potez države "bez presedana", radi pomoći najvećim domaćim bankama, dovesti do prekida poslovanja na toj akcijskoj berzi.

Prema "Bi-Bi-Si"-ju (BBC) bi taj plan, o kome su rukovodstva banaka i predstavnici vlade pregovarali celu noć, trebalo da dovede do toga da će država u RBS imati 60 procenata udela, a u slučaju objedinjenih "Lojdsa" i HBOS, 40 procenata.

Britanska vlada je danas, takođe, davala uverenja da država ne namerava da postane trajni investitor u britanskim bankama i da će se postepeno oslobađati svog udela u njima.

"Kada akcije (tih banaka) budemo prodali, poreski obveznici će te investicije ponovo dobiti nazad, ali sa profitom", naglasio je Darling.

Britanska vlada je ovu pomoć spojila sa čitavim nizom uslova, koji se odnose, na primer, na učešće u odlučivanju u budućim investicijama tih banaka, a povrh svega će vladini ljudi sedeti i u upravnim odborima banaka kojima su pružili ruku pomoći.

Darling je, takođe, predočio da je sa rukovodstvima pomenutih banaka dogovoreno da članovima njihovih upravnih odbora ove godine ne bi trebalo nadoknade za rad da budu isplaćivane u gotovini.

Banke bi, takođe, u buduće trebalo više da se usredsrede na odobravanje kredita malim firmama i vlasnicima kuća, kao i da pomažu ljudima koji imaju problema sa isplatom hipoteka, naglasio je ministar finansija.

Škotska "Rojal banka" je saopštila da iz navedenog paketa računa na sredstva od 20 milijardi funti. Od toga pet milijardi funti bi bilo upotrebljeno za otkup bančinih prioritetnih akcija, a obavezaće se za jos 15 milijardi funti u vidu vladinih garancija za konsolidaciju ukupnog finansijskog stanja.

Daljih 17 milijardi funti država će investirati u HBOS i banku "Lojds", koja je pred desetak dana počela preuzimanje najveće domaće hipotekarne banke HBOS, čije je dalje poslovanje bilo dovedeno u pitanje zbog nagomilanih dugova i drastičnog pada cene njenih akcija.

Vidnom oživljavanju zapadnoevropskih finansijskih tržišta i povećanju interesovanja investitora, posle "crnog petka na berzama", doprineli su i planovi razvijenih zemalja, od Evrope preko SAD do Australije, za rešavanje finansijske krize i podrške banaka.

Nastavak na B92...