Izvor: B92, 20.Sep.2013, 16:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemački menadžeri u strahu od suda

Kada bi nekad u nekom preduzeću poslovanje krenulo po zlu, krivci su se obično tražili u tišini. Danas je to drugačije.

Odgovorni za propast i stečajeve bilo malih ili velikih firmi, sve češće se nalaze pred sudovima.

Thomas Middelhoff dugo je važio za spasitelja trgovinskog lanca Karstadt. Ali sada, u raznim sudskim procesima koji ga očekuju, mora da pokuša da spasi samog sebe.

Middelhof je četiri godine bio šef spomenutog koncerna, u početku registrovanog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pod nazivom KarstadtQuelle AG, a kasnije Arcandor AG.

Kada je kriza pogodila i ovaj koncern on je uveo vrlo oštre mere sanacije. Između ostalog, da bi umanjio dugove koncerna, Middelhof je prodao nekretnine u vlasništvu Karstadta. 2009. godine morao je da ode s ovog položaja a nešto kasnije Arcandor je proglasio stečaj.

Ali, usprkos tome, Middlehof nije otišao samo tako, praznih ruku, već sa itetako visokom otpremninom.

Da li je to bilo ispravno? Da i ne, odlučio je sud i presudio da Thomas Middelhof mora da vrati deo tog novca. No, to nije jedino pitanje kojim se sudije u procesu Arcandor još uvek bave. Pitanje je i da li je on tokom sanacije napravio greške za koje mora da odgovara. Jedan sud je tokom prošle godine presudio tek delimično u Middelhofovu korist i oslobodio ga odgovornosti. Sada se ovaj slučaj nalazi na višoj instanci, na Višem zemaljskom sudu u Hammu.

Malo rizika ipak mora biti

Thomas Middelhof nije jedini menadžer koji se zbog ovakvih sumnji i optužbi mora pravda red sudom. Trenutno u Nemačkoj traju i procesi protiv bivših članova uprava banke HSH-Nordbank kao i protiv šefa (privatne) banke Sal Oppenheim. Oni se između ostalog terete za proneveru – pojam koji je zapravo vrlo teško strogo definisati, odrediti, a samim tim i doneti presudu.

Po pravilu se ovaj pojam koristi u slučajevima kada se neko neodgovorno odnosi prema tuđoj imovini; bez obzira da li je reč o imovini nekog preduzeća, nekog akcionarskog društva ili samih akcionara.

Jedan od najvećih ekonomskih procesa u Nemačkoj, bio je do sada takozvani proces Mannesmann. Sud je tada zbog pronevere teretio ondašnjeg šefa uprave Deutsche Banke Josefa Ackermanna i ondašnjeg šefa Mannesmann-a Klausa Essera. Reč je bilo o 60 miliona evra premije nakon što je kompanija Vodafon preuzela Mannesmann.

Proces je obustavljen, ali u sećanju je ostao pobednički gest samog Ackermanna po izlasku iz sudnice kao i njegova rečenica:“Ovo je jedina zemlja na svetu u kojoj oni koji imaju uspeha i stvaraju vrednosti, zbog toga završavaju pred sudom“.

Obojica spomenutih od tada su simboli arogancije menadžera koji se nalaze na samom vrhu velikih koncerna. I samo suđenje se kasnije u javnosti oštro kritikovalo. Mnogi su pravosuđu prebacivali da se prema vrhunskim menadžerima odnosi puno mekše nego prema ostatku stanovništva.

Jedan zakon koji važi za sve

"Zakonske odredbe od procesa Mannesmann nisu se bitno promenile. Sada samo češće dolazi do sudskih procesa zbog pronevere. A do toga je došlo usled promena u društvenoj svesti. Drugim rečima, sada se pažljivije posmatra rad menadžera“, objašnjava advokat Martin Schockenhoff iz advokatske kancelarije Gleiss Lutz.

Profesor na pravnom fakultetu na Univerzitetu Tubingen, slaže se s ovim mišljenjem i dodaje kako ova promena u društvenom stavu da ukoliko je reč o velikim novčanim iznosima, da se tada „menadžeri ne bi smeli samo tako izvući“, u svakom slučaju igra važnu ulogu i u pravosuđu.

"Niko se ne želi da izloži osudi ili sumnji da se prema poznatim osobama ili ekonomskim moćnicima odnosi drugačije nego prema takozvanim normalnim građanima“, kaže Eisele.

Sličnog su mišljenja zaista i sami pravnici, odnosno, sudije.

Tako je nedavno u listu Sueddeutsche Zeitung objavljen razgovor s voditeljem državnog tužilaštva s težištem za ekonomske delikte u Stuttgartu Hansom Richterom

“Moramo se voditi prema tome, osuđujemo li za isti prekršaj, na isti način, velika, poznata imena kao i nepoznate kriminalce“, rekao je između ostalog Richter.

Znači li to da su nemačke sudije i državni advokati došli pod pritisak javnog mnjenja? Uwe H. Schneider, pravnik i bivši profesor na Univerzitetu u Darmstadtu, smatra da to ipak nije moguće. Činjenicu da neki procesi i istrage traju jako dugo, on objašnjava time da je ekonomsko pravo samo po sebi vrlo složeno

Nastavak na B92...