Izvor: B92, 25.Mar.2014, 16:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka škartira sve nepodobne?

Posebna radna grupa nemačke vlade preporučuje da Nemačka pooštri kontrole kako bi sprečila "socijalni turizam" i protera one koji nemaju kvalifikacije za rad.

Njima bi, takođe, na neko vreme bio zabranjen povratak u zemlju.

Nemačka je zbog snažne ekonomije i male nezaposlenosti mamac za radnike iz drugih država članica. Nemačkoj industriji trebaju radnici, ali isto tako postoji bojazan od velikog talasa Rumuna i Bugara koji beže od siromaštva kod kuće nakon što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su im ove godine otvorena evropska tržišta rada.

Zeleni i opoziciona levica kritikovali su da su predložene mere nezakonite i da ciljaju pogrešne ljude. "U slobodnoj i demokratskoj Evropi, ljudima se ne može ograničavati koliko dugo mogu tražiti posao ili boraviti u drugoj državi članici. Zabrana povratka takođe je nezakonita", rekao je Volker Beck iz Zelenih.

Nakon što se nekoliko nemačkih gradova požalilo da se njihove zdravstvene i socijalne službe već ne mogu nositi s velikim brojem nezaposlenih istočnoevropljana, vlada nemačke kancelarke Angele Merkel osnovala je u januaru radnu grupu da razmotri kako sprečiti te zloupotrebe.

Svoje prve zaključke ti stručnjaci će predstaviti sutra, ali dokument koji je Rojters dobio na uvid pokazuje da će nemačka koalicijska vlada uvesti stroža pravila.

"Vlada podržava slobodu kretanja i Nemačka od toga ima koristi. Istovremeno, moramo priznati da se mnogi problemi mogu povezati s imigracijom", ističe se.

Broj stanovnika u Nemačkoj porastao je 2013. treću godinu zaredom i Nemačka beleži najveći broj useljenika u poslednje dve decenije, posebno iz istočne Evrope. Još je prerano da bi se moglo reći hoće li otvaranje tržišta rada za Bugare i Rumune od 1. januara dovesti do još većeg povećanja od očekivanog.

Konzervativac Guenter Krings, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova za odnose s parlamentom, rekao je da Berlin smatra slobodu kretanja radnika "jednim od glavnih stupova EU. No, sloboda kretanja na evropskoj razini ima svrhu: da se pronađe mesto za rad ili studiranje", rekao je. "Ako nemate čak niti teoretsku šansu da pronađete zaposlenje, potrebni uslovi za slobodu kretanja nisu ispunjeni."

Vlada ističe da većina Rumuna i Bugara u zemlju dolazi zakonito kako bi radili ili studirali, ali manjina ih lažno tvrdi da su samozaposleni kako bi dobili dodatnu pomoć ili pomoć za decu iako nemaju nikakvih realnih izgleda da pronađu posao niti to nameravaju.

"Želimo naglasiti da su imigranti i dalje dobrodošli u Nemačku", rekao je Krings, ističući da su Nemačkoj važne jedino kvalifikacije a ne država porekla.

Mesne vlasti u Lajpcigu odbile su zahtev jedne mlade Rumunke za pomoć za dete jer nije uspela da pronađe posao. Neobrazovana je, a sa sinom živi u Nemačkoj od 2010. Sud u Lajpcigu ocenio je da je odluka u skladu s nemačkim zakonima, ali je zatražio mišljenje ECJ-a, prenosi EUobserver.

Pred kraj prošle godine gradonačelnici 16 gradova poput Kelna, Hanovera i Dortmunda javno su zatražili pomoć zbog velikog broja nezaposlenih imigranata iz istočne Evrope, među kojima ima mnogo Roma.

Stručnjaci predlažu ograničenje boravka za imigrante na tri meseca ako ne pronađu posao, proterivanje onih koji budu uhvaćeni u varanju socijalnog sistema i zabranu povratka neko vreme, kao i strože birokratske kontrole onih koji traže socijalnu pomoć.

Pomoć za decu trebalo bi da se odobravaju samo registrovanim poreskim obveznicima.

Policija i uredi za zapošljavanje trebalo bi takođe da gone kompanije koje iskorišćavaju neprijavljene radnike i vlada bi trebalo da osigura 200 miliona evra kako bi ublažila socijalne probleme u najteže pogođenim gradovima, preporučuju.

Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Maiziere rekao je da bi fokus trebalo da bude na onima koji izrabljuju nekvalifikovane imigrante. "Moramo obratiti pažnju na ljude i strukture koji dovode imigrante i izrabljuju ih za vlastite sitne interese", rekao je za Rheinischer Post.

Dodao je da se ne može dopustiti da ljudi koji ne znaju ni reč nemačkog dolaze u lokalne urede socijalne službe sa savršeno ispunjenim obrascima i traže pomoć za decu ili dozvolu da otvore kompaniju.

Kritičari navode da je pomoć za decu do sada zatražilo 3.393 Rumuna i 957 Bugara, od ukupno 14,4 milijuna ljudi koji je dobijaju.

Evropski sud pravde razmatra je li uskraćivanje pomoći za decu Rumunima u Nemačkoj u skladu s evropskim zakonima.

Nastavak na B92...