Izvor: B92, 09.Nov.2011, 20:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka opstaje i ako ne bude evra

Berlin -- Nemački izvoznici mogli bi da opstanu i bez evropske zajedničke valute, kaže prvi čovek njihovog udruženja BGA Anton Berner.

"Ima li života za Nemačku nakon evra? Da, ima", rekao je Berner i dodao da je "za nas važno slobodno tržište, ne treba nam nužno zajednička valuta".

"Izvoznici mogu i bez evra", naglasio je on dan nakon što su službeni podaci pokazali da je rekordan izvoz u septembru podigao nemački trgovinski višak na najviši nivo u poslednje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tri godine.

To znači da se zemlja Nemačka, najveći svetski izvoznik nakon Kine, prilično dobro nosi sa dužničkom krizom u evrozoni.

Istovremeno, konsultantska grupa Mekkinsi navodi da se dve trećine ekonomskog rasta Nemačke u poslednjih desetak godina može pripisati uvođenju evra.

Udruženje BGA predstavlja nemačke izvoznike, uglavnom male i srednje kompanije. Njegov čelnik kaže da za te kompanije "izvoz u zemlje evrozone ne zavisi od evra, nego od slobodnog tržišta i nepostojanja carina".

Bernerove izjave suprotne su stavu nemačke kancelarke Angele Merkel i drugih političkih lidera, koji tvrde da "treba učiniti sve" kako bi se sprečio raspad evrozone.

Rast nemačke ekonomije ispod jedan odsto

Rast nemačke ekonomije će iduće godine opasti ispod jedan odsto, kao posledica globalne neizvesnosti i pritiska na bogate zemlje da smanje dug, prognozirao je vladin tim nezavisnih ekonomskih savetnika.

Ekonomisti su upozorili da bi, u slučaju da sadašnji napori ne uspeju da smire tržišta, stalno povećanje fonda za spasavanje moglo dovesti evro u "dvostruku opasnost - od nekontrolisanog kolapsa monetarne unije ili prvobitne pogreške kada je ECB neograničeno kupovala obeznice". Da bi se te opasnosti izbegle, jedna od opcija bi mogla da bude "sporazum o otplati duga", u okviru kojeg bi se članice obavezale na ograničavanje duga, kao što je to učinila Nemačka.

Ekonomisti ukazuju da je suzbijanje dužničke krize u evrozoni od ključnog značaja i predlažu da, u slučaju da se postojeći planovi pokažu neefikasnim, bude dogovoren "sporazum o otplati duga", uključujući osnivanje jednog zajedničkog fonda za otplatu duga koji bi imao podršku članica zone evra.

U okviru tog sporazuma, dugovi iznad limita Evropske unije od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda bili bi preneti u jedan zajednički fond za otplatu duga. Članice bi bile obavezne da ih otplate u roku od 20-25 godina i morale bi da izdvoje deo svojih deviznih ili zlatnih rezervi kao osiguranje.

Pet vodećih ekonomista u svom godišnjem izveštaju prognozira da će nemačka ekonomija, najveća u Evropi, ojačati svega 0,9 odsto u 2012. Ukoliko bi kriza u evrozoni nastavila da se produbljuje, nemačka ekonomija bi iduće godine porasla samo 0,4 odsto, a možda i blago oslabila u slučaju stagniranja svetske trgovine.

Za ovu godinu ekonomisti projektuju rast od tri odsto, manji od prošlogodišnjeg rasta od 3,7 procenata.

Jakom nemačkom rastu uglavom doprinose izvoz i poboljšana domaća tražnja, ali ekonomija te zemlje gubi zamah, kao posledica posustajanja globalnog rasta, delimično usled dužničkih nedaća evrozone. Ekonomisti su istakli da Nemačka ima "naročitu odgovornost" za rešavanje dužničke krize u regionu zajednicke evropske valute.

Nastavak na B92...