Izvor: B92, 12.Apr.2012, 05:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka - od bolesnika do perjanice
Čini se da Nemačka nije dublje potresena svetskom krizom. Štaviše, nemačka ekonomija bi mogla u nekoliko narednih godina da doživi snažnu ekonomsku ekspanziju.
Dok Nemačka, prema pisanju Blumberga cveta, ostatak Evrope jedva spaja kraj s krajem,
Nezaposlenost je na niskom nivou već dve decenije, plate rastu a niske kamatne stope podstiču rast domaće potražnje. Ekonomski stručnjaci smatraju da je povećana domaća potražnja nastala kao konkurencija izvozu koji je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dosad bio glavni pokretač nemačke privrede.
"Pre deset godina Nemačka je bila bolesnik Europe, a sada Nemačku čeka zlatno razdoblje ekonomskog rasta i veće zaposlenosti sa zdravom fiskalnom ravnotežom", kaže Holger Šmeding, glavni ekonomisat londonske podružnice banke Berenberg.
Bundesbanka ipak upozorava da treba pratiti tržište zbog mogućih rizika koje bi mogao izazvati nastanak mehura na tržištu nekretnina. Potražnja za stanovima mogla bi se suočiti i sa nekim demografskim izazovima jer se Nemačka suočava sa padom broja stanovnika u starosnoj skupini od 25. do 44. godine.
Ekonomski stručnjak Dejvid Oven ističe da se oduvek sve rasprave uglavnom svode na nemački izvoz, a sad se dogodilo iznenađenje koje se odnosi na rast domaće potražnje.
Ipak, izazovi i dalje ostaju. Tu je rast cena nafte koji je donekle smanjio kupovnu moć građana, što stručnjaci vide kao glavni razlog neočekivanog pada maloprodaje u februaru. Nepovoljan uticaj mogle bi da imaju i dužničke krize u ostatku Evrope što bi moglo da smanji inostranu potražnju.
Istovremeno, preporod na tržištu nekretnina mogao bi izuzetno povoljno da deluje na nemačku privrede. Prosečna cena domova u 125 nemačkih gradova skočila je čak za 5,5 posto prošle godine, što je najveći rast još od ranih 90-ih.
Rast domaće potrošnje ali i prodaje u inostranstvu kod nekih kompanija, podstiče rast proizvodnje čime se otvaraju nova radna mesta. Prema anketama trgovačke komore najviše se radnih mesta otvara u zdravstvu i socijalnim uslugama (80.000), na području IT-a 50.000 i 40.000 u inženjerstvu.
Stopa nezaposlenosti je bila 6,7 posto. Smanjenje nezaposlenosti i rast plata omogućili su rast domaće potrošnje, te podstakli investicije. Oko dva miliona javnih službenika sledeće godine očekuje plate više i do 6,3 posto.
