Izvor: B92, 18.Jan.2012, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka isuviše dobra za Evropu?
Berlin -- Nemačka izvozi mnogo više robe i usluga nego što ih uvozi. To se ne sviđa mnogim državama i političarima.
Oni tvrde da je nemački izvozni suficit kriv za ekonomsku neravnotežu u Evropi. Da li je to istina?
Nemačkoj ne ide loše, čak ni u krizi. Nacionalna privreda prosperira, stopa nezaposlenosti je na rekordno niskom nivou. U 2011. godini izvozni volumen premašio je magičnu brojku od bilion evra.
Nemci su na drugoj strani trošili novac, ali, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kad se bilansiraju uvoz i izvoz, činjenica je da Savezna Republika ima izvozni suficit od 156 milijardi evra. Trgujući s Nemcima, čak je 20 (od 27 zemalja Evropske unije) u protekloj godini zabeležilo - deficit.
Hans-Peter Kajtel, predsednik Saveznog udruženja nemačke industrije, u toj činjenici ne vidi problem. Značaj evropskih suseda za izvoz Nemačke ionako opada, dok Nemačka igra sve važniju ulogu kada je reč o uvozu robe iz inostranstva, tvrdi Kajtel.
On dodaje da "kritike nemaju puno veze s realnošću. Nemačka je najveći evropski uvoznik i lokomotiva konjunkturnog razvoja u evropskom prostoru".
Izvozni višak nije ništa novo za Nemce. Nemačka redovno u svet izveze više nego što uveze. Ipak, u poslednjih deset godina, jaz između izvoza i uvoza sve je veći. U 2007. godini dosegao je rekordni nivo (195 milijardi evra).
Gustav Horn, direktor Instituta za makroekonomiju i istraživanje konjunkture u fondaciji Hans Bekler, taj razvoj naziva glasonošom krize u evro-zoni. Dužnička kriza je izvorno posledica "krize" u izvozno-uvoznom bilansu; decenijama su neke zemlje gomilale dugove (i države i građani), ukazuje Horn.
A druge zemlje, pre svih Nemačka, beležile su izvozni višak. Nemački suficit bazira se na dugovima manje konkurentnih zemalja, smatra Gustav Horn.
Njegovo rešenje - Nemci moraju više da zarađuju. Plate moraju da se povećaju. Tada će porasti i potrošnja, što bi se odrazilo i na porast uvoza iz inostranstva. "Izvoz mora da se nastavi što se i sada dešava. Na tržištu je u toku evropska utakmica i ta utakmica mora da cveta", naglašava Horn.
"Ali, prihodi od izvoznih uspeha morali bi (delom) da stignu i do bankovnih računa zaposlenih, kako bi taj novac mogao da se troši na domaću i stranu robu i kako bi se, na kraju krajeva, uspostavila ravnoteža uvoza i izvoza", kaže Horn.
Hornovo mišljenje ne dele svi. Mihaela Hitera, predsednika Instituta nemačke privrede (IW), sklonog poslodavcima, Hornove reči ljute. On napominje da su troškovi rada u Nemačkoj visoki u poređenju s međunarodnom konkurencijom. Hiter precizira: samo su u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji i Danskoj troškovi rada "skuplji" nego u Nemačkoj.
"Najbolje bi bilo da našu privredu održimo dinamičnom i da tako održimo i stopu potražnje za našim proizvodima u evro-zoni", dodaje on.
A to neće biti lako. Uprkos sprovedenim reformama, od država poput Grčke, Portugala ili Španije neće biti moguće u kratkom roku „stvoriti" industrijski jake zemlje. One imaju suviše strukturnih problema. Evropa će još dugo morati da živi sa neravnotežom.
A ta neravnoteža ne može se ukloniti "ograničavanjem" izvoza uspešnih država, već samo uz pomoć uhodanih mehanizama Evropske unije: na primer preko strukturnih i kohezionih fondova.
