Izvor: B92, 14.Dec.2009, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka iskustva u uzgoju svinja
Ulm -- Svinjari iz Srbije boravili su u Nemačkoj, gde su se uverili u odlične uslove poslovanja tamošnjih klanica i uzgajivača svinja.
Ukoliko se nešto ne preduzme kako bi se poboljšala situacija u srpskom svinjarstvu, po skidanju carina na uvoz mesa koje će se dogoditi po sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, domaće stočarstvo i klanična industrija bi mogli da dožive težak udarac.
Najveći problem je što svinjari iz Srbije nemaju ni približno iste >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uslove poslovanja kao oni u Evropskoj uniji koji će biti glavni konkurenti na tržištu.
Ekipa B92 bila je u Nemačkoj sa srpskim svinjarima kako bi se uverili na koji se način u zemljama EU proizvodi meso.
Klanica "Ulmer fleš” u Ulmu spada u red srednje velikih na nivou cele Nemačke, a druga je po veličini u pokrajini Baden-Virtemberg.
Svake nedelje ovde se zakolje i preradi u sveže mesto 20 000 tovljenika, što znači da samo ova jedna klanica godišnje zakolje svinja koliko ukupno ima u Srbiji danas.
Ono što je impesioniralo naše najveće svinjare, koji su obilazili pokrajinu Baden Virtemberg na poziv tamošnjeg udruženja odgajivača svinja "SZV”, više od kapaciteta su cene.
Otkupna cena za polutku je 1,30 evra, a cena konfekcioniranog buta u maloprodaji je pet do do šest evra. Trgovačke marže su oko 20 odsto.
U Srbiji cena žive vage je između 115 i 120 dinara, a cena buta je za evro niža nego u Nemačkoj.
Otkupne cene svinja su zaista nešto niže nego u Srbiji, međutim stabilne su i nastaju na osnovu dogovora klanične industrije i udruženja stočara.
Dirketor klanice iz Ulma Štrojf Mihejlberger objašnjava kako se formiraju cene svinjskog mesa u Nemačkoj.
"Cene svinja na nivou cele Nemačke se određuje svakog petka u 13 časova. Proizvođači mesa i farmeri se sastaju u Berlinu i na osnovu proizvodne cene mesa i očekivanog izvoza određuju koliko će se plaćati svinje”, objašnjava Mihejlberger.
Mada su otkupne cene svinja u Nemačkoj nešto niže nego kod nas i uslovi u kojima poljoprivrednici rade su neuporedivo bolji.
Cena stočna hrane je i do 20 odsto niža. Zahvaljujući subvencijama države svako domaćinstvo povoljno može da dobije solarne ploče za proizvodnju električne energije.
Proizvodnja žitarica se subvencioniše sa 300 evra po hektaru. Već pedeset godina traje program selekcije i ukrštanja koji delom finansira nemačka država.
Zbog toga, Nemci postižu rezultate koji su iznad naših. U Srbiji je konverzija hrane naspram prirasta 1:3.
Selekcionar svinja, Berta Šuman objašnjava uspeh nemačkih svinjara.
"Eksperimentalno smo postigli konverziju kod pijetren svinja od ispod dva. Kod ukrštenih svinja sa pijetren nerastima nemamo rezultate konverzije ispod 2,6”, navodi ona.
U Srbiju se svinjetina već uvozi iz Evropske unije. Ukoliko se našim svinjarima ne obezbede isti uslovi poslovanja kao onima u Nemačkoj ne možemo da očekujemo da sutra budu konkuretni na potpuno otvorenom i liberalizovanom tržištu.
