Izvor: B92, Tanjug, 05.Sep.2009, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka glavni trgovinski partner
Beograd -- Glavni izvozni partner Srbije u prvih sedam meseci ove godine bila je Bosna i Hercegovina, u koju je izvezena roba vredna 530,4 miliona dolara.
Glavni uvozni partner bila je Nemačka, iz koje je uvezena roba vredna 1,1 milijardi dolara, dok su u izvozu glavni spoljnotrgovinski partneri, posle BiH, bile Nemačka sa 509,4 miliona dolara i Crna Gora sa 466,8 miliona dolara.
Kako su pokazali podaci Privredne komore Srbije, glavni spoljnotrgovinski partneri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u uvozu, posle Nemačke, bila su Rusija sa 1,09 milijardi dolara i Italija sa 868,5 miliona dolara.
Spoljnotrgovinski deficit Srbije od januara do jula bio je nešto iznad četiri milijarde dolara, što je 44,7 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, kao i nedovoljnog korišćenja Bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini od strane naših izvoznika.
Bizaran uvoz
Među uvoznom robom ponovo su se našle tone i tone, neki bi rekli zanimljivih, drugi bizarnih proizvoda koji su ipak našli put do kupaca. Proizvodi kao što su otpaci od papira, kosa, ekseri, plastična masa, zmije-otrovnice, pa čak i lišće plaćeni su devizama, baš kao i oklop kornjače, životinjska creva, vazelin i sperma bika. Za otpatke od hartije plaćeno je 9,4 miliona dolara, za otpatke od tekstilnih vlakana 19,7 miliona doklara. Za životinjske i biljne sirove materije (lišće, kora, granje) čak 42,5 miliona dolara.
Robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije - više od polovine ukupne razmene, a najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Irakom i Makedonijom.
Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 788,8 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Najveće učešće u izvozu u prvih sedam meseci imali su odeća, uglavnom vojni prsluci - 342 miliona dolara, gvožđe i čelik - 297 miliona dolara, žitarice i proizvodi od njih - 266 miliona dolara, povrće i voće - 248 miliona dolara i obojeni metali - 233 miliona dolara.
Najveće učešće u uvozu imala su drumska vozila - 729 miliona dolara, nafta i naftni derivati - 727 miliona dolara, prirodni gas - 506 miliona dolara, gvožđe i čelik - 392 miliona dolara i industrijske mašine za opštu upotrebu - 389 miliona dolara.
