Izvor: S media, 06.Feb.2011, 18:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema zaposlenja bez partijske knjižice
Gradnju deponije i reciklažnog centra u našem mestu video sam kao priliku da nađem posao. Imam fakultet koji se traži, razmišljam - u pitanju je strana firma, pa nema partija kao u opštini i komunalnim preduzećima... Ali, kad sam čuo da zapošljavanje ide preko jednog od glavnih ljudi vladajuće partije, prvi put mi je došlo da pobegnem iz zemlje - jada se Milan S. (27) iz unutrašnjosti Srbije.
Ovo je samo jedan od primera kako su političke partije postale glavni poslodavci >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u Srbiji. I to ne samo u državnoj administraciji i preduzećima.
Usvojena Ekonomska politika za narednu godinu
Nezaposleni se na svakom koraku susreću sa istom porukom - partija je ona koja vam može dati posao. Sve ostalo su nijanse, pa tako oni koji imaju rođačke ili prijateljske veze sa strankama nije neophodno da postanu i „drugovi članovi”, ali za ostale smrtnike partijska knjižica je minimalni uslov, kao radno iskustvo na mnogim konkursima.
Nagradno zapošljavanje
U takvim okolnostima ne treba ni da čudi što nam je administracija glomazna, troma i skupa. Stručnjaci se slažu da je državni aparat sa 53.000 zaposlenih (30.000 na republičkom i 23.000 na lokalnom nivou) apsolutno nepotreban državi kapaciteta naše. Ne samo da nas previše košta već je partijsko zapošljavanje dovelo i do drastičnog pada kvaliteta zaposlenih u birokratskom aparatu.
Tako su mediji nedavno preneli da u info centru jednog grada u zapadnoj Srbiji radi tehničar drumskog saobraćaja, da o muzičkom programu doma kulture brine radnik metalske struke, dramski program uređuje elektrotehničar, a organizuje ga vinogradar.
- Zapošljavanje u javnom sektoru u Srbiji ima prevashodno dve funkcije: socijalnu i nagradnu. Socijalna se ogleda u nameri države da zaposli što više ljudi i da ih što manje plati, a nagradna u oduživanju vernim partijskim članovima. Tako dobijamo činovnike koji su nesposobni. Zbog toga nije obavljena reforma državne uprave čiji su ciljevi bili depolitizacija, profesionalizacija i racionalizacija - kaže ombudsman Saša Janković.
Ljudi su, navodi, svesni partijskog zapošljavanja, ali i da je to teško dokazivo.
Zapošljavanje po partijskoj liniji postoji na svim nivoima administracije, u javnim preduzećima, firmama, na univerzitetima, u bolnicama...
Stranke ne poštuju zakon
Državni vrh i resorno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu su, navodno, svesni ovog problema, planirali da ga reše novim zakonom o lokalnoj samoupravi, koji je, prema tvrdnjama ministra Milana Markovića, trebalo da bude rigorozan kada su u pitanju partijska zapošljavanja u lokalnim samoupravama. Međutim, kada oni koji su i zapošljavali po partijskoj liniji dobiju zaduženje da tu praksu prekinu, rezultati su beznačajni.
- Besmisleno je očekivati da se današnje stranke odreknu partijskog zapošljavanja i podele kolača. Pa prva i jedina stvar oko koje posle izbora lepo uspeju da se dogovore jesu upravni odbori i direktorske fotelje - kaže profesor Stjepan Gredelj, sociolog sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Predstavnici državnih institucija i stranaka, čast izuzecima, smatraju da je reč o sporadičnim slučajevima.
Saša Perišić, pomoćnik direktora Inspektorata za rad, kaže da im se niko nije žalio da je neko zaposlen po partijskoj liniji. Slično tvrdi i Saša Dujović, predsednik skupštinskog Odbora za predstavke i predloge. On kaže da taj odbor nije dobijao takve predstavke. Misli da toga ima, „ali ne toliko”.
Jelena Trivan, potpredsednica DS, kaže da ima stranačkog zapošljavanja, ali ne previše, i dodaje da se ova stranka bori protiv tog principa. Njen kolega, Meho Omerović, član SDPS, upitan da li su stranke glavni poslodavci, kaže da je najtragičnije što je to tačno.
- Zato nam tako i ide - dodaje on.
.jpg)
