Izvor: Blic, 14.Avg.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema zainteresovanih za otkup pšenice
Ovogodišnji rod pšenice nadmašio je sva očekivanja, znatno je veći od desetogodišnjeg proseka, ali tome su presudno kumovali povoljni klimatski uslovi. Zbog velike ponude, stručnjaci sugerišu proizvođačima da višak pšenice sačuvaju do nove godine, kad bi cena po kilogramu, kako je procenjeno, mogla da se kreće oko 15 dinara.
Po rečima Vojislava Stankovića, saradnika u Centru za naučno istraživački rad i ekonomske analize Privredne komore Srbije (PKS), >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ove godine imamo rekordnih 2.150.000 tona pšenice. Na godišnjem nivou po glavi stanovnika trošimo 109,5 kilograma hleba i peciva. Kad se ishrani dodaju količine potrebne za rezerve i seme, potrebno nam je oko 1.500.000 tona pšenice, dakle, višak je oko 600.000 tona.
- Privredna komora je preporučila da Direkcija za robne rezerve otkupi 100.000 tona pšenice umesto planiranih 40.000 tona, po ceni od 14 dinara za kilogram. Osim toga, da uz premiranje od dva dinara po kilogramu otkupi još 50.000 tona koje bi, u razmeri jedan naprema dva, zamenila za merkantilnu pšenicu. Tako bi povukla oko 200.000 tona pšenice, a preostalih 400.000 tona proizvođači bi trebalo da uskladište za drugo polugodište semenske sezone, kad će biti stvoreni uslovi da prodaju kilogram za 15 do 16 dinara po kilogramu. Cenu pšenice sada obara crnomorski region ponudom od 25,5 miliona tona - kaže sagovornik „Blica".
Stanković kritikuje ponašanje žitomlinskih organizacija, koje bi, ističe, morale da se uključe u rizik proizvodnje tako što bi na početku sezone avansno ugovarale određenu proizvodnju i na taj način olakšavale poziciju proizvođača koji bi, bar jednim delom, radili za poznatog kupca.
Ove godine, kad je prinos po hektaru 4,6 tona, dok je desetogodišnji prosek 3,5 tona, najviše štetuju oni proizvođači koji su primenili pune agrotehničke mere i koji su po toni dobili i po osam tona pšenice. Od prošlogodišnjeg strahovanja da pšenice neće biti ni za ishranu stanovništva, stiglo se do toga da imamo tržišni višak, ali država ne može da vodi politiku garantovanih cena, napuštenu 80-tih godina prošlog veka.
Za povećanje otkupa viška ovogodišnjeg roda, kako je predložila PKS, zalažu se i u Fondu za žito, uz poziv državi da hitno započne ovaj posao da bi stabilizovala tržište i otklonila mogući negativan uticaj na predstojeću jesenju setvu.
Višak trećina roda
Po podacima PKS, prošle godine pšenicom je zasejano 462.000 hektara, što je ispod desetogodišnjeg proseka, ali se ovogodišnji rod procenjuje na oko 2,1 miliona tona, od čega oko 600.000 tona predstavlja višak, računajući i zalihe od ranije. Prosečan prinos iznosi od 4,3 do 4,5 tona po hektaru.
