Izvor: B92, 17.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema više klanja stoke po kućama
Beograd -- U okviru reformi koje se moraju sproveti na putu ka EU, nalazi se čak 40 odsto zakona iz oblasti poljoprivrede.
Ukoliko Studija o izvodljivosti 25. aprila i definitivno bude pozitivno ocenjena, Srbija će morati da "zasuče rukave", jer pravi posao tek predstoji. Reforme su neophodne u svakom sektoru, a čak 40 odsto zakona koji se moraju uskladiti sa evropskim propisima se odnose na poljoprivredu.
Ako se zaista želi u Evropsku uniju, scene iz Petrovog sela >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od pre dva meseca, kada se nakon klanja svinja na ulicama kuvala hrana za posetioce "Etno festivala", više neće biti moguće.
Meso i prerađevine moći će da se prodaju samo ukoliko zadovoljavaju standarde, što podrazumeva i da životinje moraju biti zaklane u klanicama, a ne u kući, a o ulici da i ne govorimo, kaže ministarka poljoprivrde Ivana Dulić-Marković.
"Ima klanja po kućama, mislim stoke, ali ono što se stavlja u promet za druge to mora da bude zaklano u propisanim klanicama. Krava će morati da ima minđušu, svako će morati da ima štalu, koja će da bude po propisima, koji nisu mnogo strogi, ali mora da se uspostavi gde je ta štala, ne može da bude u sred sela, nego nešto izvan sela, mora da ima odgovarajuće odlaganje đubreta", kaže Dulić Marović.
Naravno ovo je samo delić onoga što treba da se uradi. Važan element je svakako i informisanost onih koji se bave poljoprivredom, a najviše problema, prema procenama stručnjaka, može se očekivati u pojedinačnim gazdinstvima
To su mala gazdinstva oni nisu baš najbolje uključeni u te velike sisteme, zadruge ne postoje, a oni poseduju negde oko 90 odstvo ukupnog zemljišta i svih kapaciteta i to je taj veliki posao i naša nevolja koja mora biti savladana - da tu masu ljudi pre svega ujedinimo da oni proizvode pod istim standardima, istim pravilima, da njihovi proizvodi budu unificirani.
Za usklađivanje propisa ne postoji neki rok, ali primera radi, samo pregovori o priključenju Slovenije trajali su gotovo pet godina, u njima je učestvovalo 150 ljudi, a zvanični dokumenti na oba jezika imali su obim veći od 500 stranica: "To nije vremenski ograničeno, to je jedna velika količina posla i od nas zavisi da li ćemo to raditi jedan kraći period, npr, šest godina ili ćemo to raditi 12 godina. U principu to je trajalo oko 15 godina u zemljama u tranziciji, ali pošto mi imamo njihovo iskustvo pred sobom, a dovoljno smo pametni da ne ponavljamo tuđe greške, onda mislim da možemo to i nešto kraće da uradimo,"kaže Dulić-Marković.
Inače, Evropska Unija u svetskom bruto društvenom proizvodu učestvuje sa 19,8 odsto i najveći je svetski uvoznik i drugi po redu izvoznik hrane. Ulaskom u Uniju poljoprivrednim proizvođačima iz SCG pružila bi se šansa da plasiraju proizvode na ogromnom tržištu od skoro pola milijarde potrošača, ali je preduslov za to i da se konkurentnost srpskih proizvoda podigne na viši nivo.
