Izvor: Politika, Beta, 29.Jun.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema više jeftinog zemljišta
Kupci propalih društvenih firmi moraće, ako žele da promene namenu zemljišta i grade luksuzne objekte, da plate razliku između cene po kojoj je plac prodat i njegove nove tržišne vrednosti
Kupci društvenih preduzeća neće više moći da poruše hale u kojima je proizvodnja zamrla i na njihovom mestu sagrade luksuzni stambeno-poslovni kompleks. To će moći da urade samo ukoliko državi prethodno plate razliku između cene po kojoj je preduzeće (sa zemljištem) prodato >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i njegove nove tržišne vrednosti u trenutku kad se vlasnik odluči za prenamenu.
Do sada su biznismeni, uglavnom za male pare, kupovali fabrike upravo zbog atraktivnog zemljišta, na kojem su (zato što je sva zemlja i dalje u državnom vlasništvu) imali samo pravo korišćenja ali ih ništa nije sprečavalo da promene namenu parcele i na njoj podignu vredniji objekat. Prekategorizacija zemljišta njima nije posebno naplaćivana dok je državu koštala troškova za drugačije komunalno i infrastrukturno uređenje.
Ovakvu dosadašnju praksu terbalo bi da promeni novi zakon o uređenju prostora, građevinskom zemljištu i izgradnji, čiji bi nacrt mogao da se nađe pred vladom 2. jula.
Kada zakon bude usvojen, novi vlasnici nekadašnjih društvenih preduzeća, ukoliko nameravaju da grade objekte za drugačiju delatnost, moraće prvo da zamene pravo korišćenja u pravo privatne svojine nad zemljištem, što i njima omogućava potpuno vlasništvo. Tako će Srbija, kako joj nalaže Ustav, najzad započeti privatizaciju gradskog građevinskog zemljišta, zašta se već godinama zalažu domaći i strani investitori. Za konverziju prava korišćenja u pravo privatne svojine ostavljen je rok od 18 meseci pošto zakon stupi na snagu.
– Država je rešila da pravo korišćenja konvertuje u svojinu i da za to naplati odgovarajuću cenu. Kriterijumi za utvrđivanje visine naknade biće određeni uredbom vlade, neposredno po stupanju na snagu novog zakona. Više se neće dešavati da neko jeftino dobije zemljište i kasnije izvuče veliki profit na štetu države. Svi koji nameravaju da nastave obavljanje delatnosti preduzeća mogu da dobiju građevinsku dozvolu za izgradnju objekata u funkciji delatnosti i pre konvertovanja prava korišćenja u pravo svojine. Ako, međutim, pre isteka roka od 18 meseci bude izmenjen planski dokument, odnosno promeni se namena zemljišta, mora se konvertovati pravo korišćenja jer ono više neće biti osnov za dobijanje dozvole za gradnju – kaže Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnica ministra životne sredine i prostornog planiranja.
Na primer, vlasnici Luke Beograd su privatizacijom tog društvenog preduzeća stekli pravo korišćenja ekskluzivnog zemljišta na desnoj obali Dunava. Sve dok obavljaju lučku delatnost, u skladu sa Generalnim planom u kojem je ova zona označena kao industrijska, oni objekte te namene mogu da podižu na osnovu prava korišćenja dok ne istekne rok za njegovu konverziju. Ukoliko se odluče, kao što su najavili, da na tom području tešku industriju zamene stambeno-poslovnim kompleksom, („gradom na vodi”) od 2,5 miliona kvadrata, i to im bude omogućeno promenom plana – moraće da konvertuju pravo korišćenja u pravo privatne svojine. Za to će platiti tržišnu vrednost zemljišta u momentu konverzije prava umanjenu za troškove pribavljanja prava korišćenja zemljišta. Drugim rečima – od nove tržišne vrednosti placa odbiće se svota kojom su platili preduzeće.
Osim što će ubirati prihode od konverzije, država će i prenamenu zemljišta naplaćivati kroz porez na imovinu, odnosno na nove zgrade sagrađene prema izmenjenom planskom dokumentu.
– Ako investitor ne plati naknadu za prenamenu neće moći da dobije lokacijsku dozvolu, a kroz porez na imovinu naplaćuje se uvećana vrednost tog zemljišta. Državni organi će imati naročitu obavezu u slučajevima kada se poljoprivredno zemljište preimenuje u građevinsko. Svaku takvu promenu opštine će, odmah po stupanju na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena prenamena, biti dužne da prijave Republičkom geodetskom zavodu, koji knjiži promenu i rešenje dostavlja Poreskoj upravi – ističe Aleksandra Damnjanović-Petrović.
Od plaćanja konverzije oslobođene su tri kategorije korisnika zemljišta. Prva su raniji sopstvenici kojima je imovina na građevinskom zemljištu oduzeta Zakonom o nacionalizaciji. Pravo svojine će automatski steći i državni organi, Republika Srbija, jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine i javna preduzeća čiji je osnivač republika, pokrajina ili lokalna samouprava. Treća kategorija su vlasnici posebnih delova u kućama, stambenim i poslovnim zgradama izuzev osoba koje su pravo korišćenja stekle privatizacijom. Poteškoća je što građani koji se vode kao vlasnici objekata na građevinskom zemljištu često nisu upisani i kao korisnici zemljišta. Pre nego što se pravo korišćenja konvertuje u pravo svojine u ovom slučaju, mora se odrediti zemljište za redovnu upotrebu objekta. U kratkom postupku, kaže sagovornica „Politike”, prema planskim dokumentima za konkretnu zonu i propisanim standardima odrediće se zemljište oko objekta koje mu mora pripadati da bi bio korišćen.
– Ako se utvrdi da je katastarska parcela na kojoj je objekat sagrađen identična zemljištu za redovnu upotrebu, vlasnici objekta bez naknade konvertuju pravo korišćenja u pravo svojine. Moguće su dve situacije kada se utvrdi da je zemljište veće od zemljišta utvrđenog za redovnu upotrebu postojećeg objekta. Ako se od ostatka može formirati zasebna građevinska parcela, opština daje višak na licitaciju. Ako se ne može formirati poseban građevinski plac, moguće je dati ostatak u zakup neposrednom pogodbom ili će ga država otuđiti vlasniku objekta po tržišnim uslovima – objašnjava Aleksandra Damnjanović-Petrović.
D. Mučibabić – V. Vukasović
[objavljeno: 30/06/2009]
.jpg)
