Izvor: Politika, 07.Mar.2012, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema velikih ušteda na kratak rok

Smanjivanje rashoda nije uvek popularno, možda će se štedeti na rezanju subvencija ili kapitalnih izdataka, kaže Lu Brefor, šef kancelarije Svetske banke

Kopaonik – Uvek ima prostora za uštedu ako postoji želja, ovim rečima je Lu Brefor, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu, komentarisao najavu premijera Mirka Cvetkovića da će doneti mere štednje ukoliko prihodi u budžetu podbace.

Naš sagovornik podseća da smanjivanje rashoda nije uvek popularno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali sve zavisi od toga koje izdatke vlada planira da smanji. S obzirom na to da je Cvetković obećao da se efekti takve fiskalne politike neće odraziti na smanjenje plata i penzija, Brefor smatra da će se možda štedeti na subvencijama ili kapitalnim izdacima.

– Neke od mera štednje su dobrodošle, neke je možda lako primeniti, ali možda nisu najbolja opcija za Srbiju u ovom trenutku. Mi ne znamo tačno šta je vlada naumila, pa je veoma teško komentarisati paket mera štednje. Jasno je da su prihodi u budžetu niži od očekivanih i da vlada želi da poštuje fiskalna pravila, a jedno od njih određuje nivo minusa u državnoj kasi – kazao je Brefor i dodao da se neke od mera moraju primeniti vrlo brzo, jer je za Srbiju vreme od ključnog značaja.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, kaže da prostor za uštedu može da se nađe preuzimanjem dela sredstava od budžetskih korisnika koji ostvaruju sopstvene prihode, ali i tako što će se obaviti preraspodela obaveza sa lokalnom samoupravom. Ove godine, podsećanja radi, po osnovu Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, opštine i gradovi dobili su 40 milijardi dinara veće prihode.

Naš cilj je da u dogovoru sa MMF-om probamo da budžetski deficit držimo u skladu sa dogovorom, podseća Vučković. To znači da minus u kasi ne može biti veći od 4,25 odsto BDP-a, odnosno svega što će srpska privreda stvoriti za godinu dana.

– To bi značilo da u prvom tromesečju minus u kasi ne bude veći od 26 milijardi dinara. Podaci za januar i februar ne ohrabruju, jer slabija privredna aktivnost odbacuje manje prihode u budžet. U tom smislu je dobro da se već sada povede računa o javnim rashodima i da se taj teret ne ostavlja sledećoj vladi. Na kratak rok prostor za uštede je vrlo skučen. On postoji, ali nije ni približno dovoljan da u ovoj godini obezbedi uštedu od najmanje 30 milijardi. U tom smislu moraće ambicioznije da se priđe merama štednje. Sve ostalo je na sledećoj vladi – rekao je Vučković.

Račune premijera i ministra finansija Mirka Cvetkovića pomrsio je drugi talas krize. Pre nešto više od pola godine očekivalo se da će privredni rast u 2012. godini biti tri odsto. U poslednjem tromesečju prošle godine je prepolovljen da bi uoči Nove godine Fiskalni savet prvi upozorio vladu da privrednog rasta najverovatnije neće biti. Zbog krize u evrozoni ovogodišnji ekonomski rast biće jedva nešto veći od nule.

To je kasnije potvrdio i MMF, tokom poslednje posete Srbiji. Što je pre dva dana ministar finansija prvi put javno i kazao. Šta korigovanje tih procena rasta znači za budžet? U najmanju ruku, pojaviće se jaz u kasi od 30 milijardi dinara. Ukoliko rast privredne aktivnosti bude još skromniji to će podrazumevati dodatne uštede u budžetu.

Zbog svega toga, učesnicima Biznis foruma na Kopaoniku, čini se neminovnim povećanje poreza na dodatu vrednost. Prema oceni Miroljuba Labusa, profesora Pravnog fakulteta, iako neizbežna, ta mera će samo dodatno produbiti recesiju. Samo povećanje PDV-a nije dovoljno, naglasio je Labus.

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, siguran je da povećanje PDV-a čeka novu vladu. Moraće da se nastavi i sa detaljnijom primenom poreske reforme.

– Ona bi, s druge strane, podrazumevala manje oporezivanje rada i kapitala. Naravno da je u svemu tome preko potreban i efikasniji rad poreske administracije – kazao je Vlahović i dodao da će na kratak rok doći do izostanaka nekih planiranih projekata u budžetu.

Dragan Nikolić, generalni direktor „Tigra”, smatra da zbog izbora programi štednje ne mogu za „tako kratko vreme da budu efikasni, ali da mogu da pomognu”. Da je Srbija njegova firma štedeo bi, kaže, svuda po malo, bez obzira na to što izgleda beznačajno.

– Najava štednje na kratke staze je više principijelna stvar, nego što može da donese neki efekat. Za mesec, dva sigurno ne može da se uštedi ono što je moglo tokom prethodne godine. Mislim da je principijelno važno slanje takve poruke – uveren je Nikolić.

Da budžetski deficit mora ostati pod kontrolom smatra i guverner Dejan Šoškić. Na pitanje gde bi uštede u kratkom roku mogle da se naprave, prvi čovek centralne banke nije odgovorio, ne želeći da se meša u posao Ministarstva finansija.

Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, ranije je najavio da u datim okolnostima može da se sprovede jedini mehanizam koji ministarstvo ima na raspolaganju, a to je smanjenje javne potrošnje kroz uštede na diskrecionim rashodima.

Anica Telesković

objavljeno: 08.03.2012.

Nastavak na Politika...