Izvor: S media, 04.Maj.2011, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema spremanja Srbije bez „zelenih revizora”
U našoj zemlji još niko nije ozbiljnije zavirio kako se i zašta troši novac izdvojen za zaštitu životne sredine.
Izjava Olivera Dulića, ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, da je za pobedu „zelene ekonomije” neophodan pouzdan i predvidljiv pravni okvir, kako bi svi nadležni organi otpočeli da rade svoj posao kažnjavajući one koji zagađuju životnu sredinu, gubi na težini samo zbog jedne činjenice – Srbija se svrstava >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << među zagađenije zemlje Evrope.
Dokaz su apokaliptičke slike Južne Morave, Velikog bačkog kanala, većine reka, među kojima i Dunav kod Beograda, ubrzani rast otpada, nerešen problem kanalizacije u 25 odsto domaćinstava...
Ne, kaže, dr Ljubiša Stanojević,profesor na Fakultetu za inženjerski menadžment. Prema rečima Željke Jurišić, direktorke Fonda za zaštitu životne sredine, mi imamo čak i „viška novca u fondu”. Šta je onda problem osim što i kao društvo veoma malo vodimo računa o sopstvenoj okolini?
EU je, kaže, u sklopu pridruživanja Srbije obelodanila niz smernica kojima se tretiraju problemi vezani za životnu sredinu. Kao odgovor na njih naš zakonodavac doneo je više propisa, a vlada potpisala nekoliko međunarodnih ugovora i sporazuma. Određene su takse i drugi penali za privatni i javni sektor koji ugrožavaju životnu sredinu, „ali nigde nisu urađene suštinske provere sredstava i obaveza koje se tiču zaštite životne sredine. Niko nije izvršio reviziju usaglašenosti sa zakonima, sporazumima i konvencijama, najzad niko nije gledao objektivnost i istinitost finansijskih izveštaja, barem u delu koji se odnosi na sredstva i obaveze za životnu sredinu”.
Rudarstvo može da privuče milijarde evra
Da li sredstva koja se dobijaju iz domaćih i stranih fondova i donacija pravilno usmerena i da li ima nesrazmernog ulaganja po regijama koje su ekološki ugrožene – za sada se samo nagađa, ali se pouzdano ne zna, jer upravo nema institucije ekološkog ili „zelenog revizora” koji bi upravo radio na tim stvarima, upozorava dr Ljubiša Stanojević.
Dulić: Nelegalna imovina vredi 10 milijardi evra
Koja je uloga „zelenog revizora” kada su u pitanju sredstva i obaveze za zaštitu životne sredine?
– Taj revizor mora da kontroliše trošenje sredstava za zaštitu i očuvanje životne sredine. Da proveri usaglašenost zakona sa sporazumima, standardima koji se odnose na zaštitu životne sredine i njihov uticaj na finansijske izveštaje i operacionalizaciju troškovno-dohodovnih analiza kršenja zakona i njegovih posledica na dodatno angažovana sredstva“, naglašava naš sagovornik i dodaje da poseban segment rada „zelenih revizora” treba da bude revizija uspešnosti i svrsishodnosti uloženih sredstava u zaštitu životne sredine.
Drugim rečima pojavila se suštinska potreba da se uvede nova disciplina u okviru državne revizije, takozvana revizija očuvanja životne sredine, jer u ovom trenutku nema ni naznaka gde i kako se sredstva namenjena ekologiji troše, po kom kriterijumu se novac, pa i krediti usmeravaju i kakvi su krajnji efekti uloženih para na poboljšanje životne sredine.
(Politika foto:Politika)
