Izvor: Blic, 18.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema reforme nema penzija
Nema reforme nema penzija
Svestan sam da mere koje predlažemo kroz reformu penzijskog sistema nisu popularne, ali u ovom trenutku alternative nema. Ne iznenađuje me kritički stav javnosti prema njima, ali moram da ukažem i na jednu stranu koju sada izgleda niko ne vidi ili ne želi da vidi, a to je da bi za par godina ako se reforme ne bi sprovele penzijski sistem krahirao i dogodio bi nam se slučaj Bosne gde se penzionerima, bez obzira na stečena prava, isplaćuje onoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << para koliko se od doprinosa skupi, kaže u razgovoru za 'Blic' Slobodan Lalović, republički ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.
Penzioneri i stručnjaci za ovu oblast procenjuju da će najavljene mere penzionere dovesti do prosjačkog štapa. I kako stvarno penzioneri da prežive sa 11.000 dinara kolika je sada prosečna penzija, a 60 odsto ih prima do tog iznosa?
- Nije teško samo penzionerima. Teško žive i ljudi koji su ostali bez posla. I 60 odsto radnika prima plate manje od proseka a moraju da izdržavaju porodice i školuju decu. Devedeset odsto ljudi u Srbiji pita se kako će živeti od svojih primanja, ali to je, nažalost, realnost Srbije. Što se penzionera tiče, mogu reći da bi ako bi se ovako nastavilo, bez ikakvih promena, njihova buduća primanja bila i manja nego što će biti sa merama koje pripremamo. Tada bi prosek primanja od 11.000 dinara bio mislena imenica. A što se tiče stava penzionera da reforme idu samo preko njihovih leđa, smatram da je to sebičan stav. Ove reforme su jedini način da se penzijski sistem održi. Šta će vlada uraditi da zaštiti najugroženije penzionere?
- Kroz određivanje najniže penzije kao iznosa od koga penzija ne sme biti manja, pokušaćemo da zaštitimo one sa najmanjim primanjima. Koliko će ta penzija u odnosu na prosečnu platu iznositi - još nismo prelomili, to ćemo uraditi narednih dana. Takođe ćemo precizirati i do kog nivoa u odnosu na prosečnu platu može kroz indeksaciju padati prosečna penzija i kada se dođe do tog nivoa, koji takođe tek treba da utvrdimo, napustiće se novi sistem usklađivanja primanja najstarijih. Izlaz je u tome da se oživljavanjem privrede povećavaju plate. Ako one u proseku dostignu, recimo, sumu od 400 evra, pa kada bi prosečna penzija recimo smela da padne na 50 odsto te plate, onda bi iznosila 200 evra, a to je podnošljivo. Suština cele ove priče jeste u većem izdvajanju za investiranje u privredu, što bi kroz nekoliko godina rezultiralo većim platama, većim brojem radnih mesta i uplata doprinosa a time i boljim penzijama. Da li imate računicu koje finansijske efekte može imati najavljena reforma?
- Još nemamo precizniju računicu. Sa tim ćemo izaći za nekoliko dana, ali se već sada može reći da će efekti biti najmanji u prvoj godini, dakle 2006, a onda će se povećavati. Računam da bi do 2009. to iznosilo nekoliko desetina milijardi dinara manje za penzije nego što bi trebalo po sadašnjim propisima.
Deo stručne javnosti smatra da bi ove promene mogle da se obiju vladi o glavu i da čak dovedu do njenog pada. Kakav je vaš stav o tome?
- Kod nas se hronično izbegavaju reforme iz političkog oportunizma, a rezultat toga jeste propadanje zemlje. Ova vlada je politički odgovorna da nezavisno od političkih reperkusija želi da sprovede reforme na dobrobit društva. Nisam se ni rodio kao ministar i ne moram biti ministar. Hvala Bogu da se pojavila jedna vlada koja je spremna da rizikuje svoj opstanak sprovođenjem nužnih reformi u Srbiji. Ovih dana izgovoreno je dosta zamerki da je vlada izmene Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju pripremala previše tajno i previše sama bez konsultacija sa socijalnim partnerima. Zašto?
- Konsultacije počinju sada. Nismo ih ni mogli početi pre nego što smo utvrdili šta nameravamo raditi. Sada kada to znamo, razgovori sa zainteresovanim partnerima mogu da počnu a tokom sledeće nedelje reforma penzijskog sistema biće tema sednice socijalno-ekonomskog saveta. Radenka Marković
