Izvor: B92, Beta, Tanjug, 20.Maj.2010, 04:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema razvoja bez investicija
Beograd -- Nova strategija razvoja do 2020. koju priprema Vlada Srbije, mora da se zasniva na podsticanju investicija umesto na uvećanju potrošnje, smatraju stručnjaci.
Vodeći ekonomisti i privrednici smatraju da je za privlačenje invesitcija ključna efikasnija uprava i izgradnja infrastrukture.
Predsednik Saveza ekonomista Dragan Đuričin kaže da bi vlada trebalo da utvrdi stope održivog rasta, po kojima bi srpska privreda mogla da napreduje, a da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne dodje do finansijskog pregrevanja i da dugovi mogu da se servisiraju.
U uvodnom izlaganju na Okruglom stolu,"Nov model ekonomskog razvoja Srbije” Đuričin je istakao da se u narednom periodu privredni model Srbije ne može naslanjati na strane direktne investicije, niti prihode od privatizacije koja je u najvećoj meri završena.
On je ocenio da je dobro što privatizacija javnog sektora u Srbiji nije završena i što se kroz ulaganja u taj sektor ekonomije može računati na privredni rast u našoj zemlji. On je predložio da se ekonomski oporavak zemlje zasniva na jačanju sektora energetike, prehrambene industruje i infrastrukture.
Država, kako je naglasio, ne treba da bude investitor u izgradnji putne infrastrukture, već da daje koncesije stranim investitorima.
Djuričin je upozorio je na opasnost od prevelikog spoljnjeg duga države i privatnog sektora, koji je skoro dostigao 80 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Dešavanja na globalnim finansijskim berzama poslednjih nedelja potvrdila da će izlazak iz tekuće privredne krize biti u obliku slova "W", jer je posle varljivog oporavka i u situaciji novog pada, tržište kapitala priznalo drugi talas recesije, zaključio je Djuričin.
Jakopin: Razvoj treba zasnivati na tri stuba
Direktor Republičkog zavoda za razvoj Edvard Jakopin smatra da bi koncept razvoja Srbije do 2020. godine trebalo da se zasniva na tri stuba: izgradnji infrastrukture, stvaranju povoljnog okruženja za investicije i na razvoju obrazovanja.
Prema njegovoj oceni, glavni spoljni rizici za sprovodjenje novog koncepta razvoja Srbije su činjenice da na svetskom tržištu u narednih četiri do pet godina neće biti dovoljno kapitala i biće skup, a drugi je jako visok rizik naše zemlje, koji je na nivou Kazahstana, Turske i Ukrajine.
"Interni rizici su loša demografska slika, nedovoljno obrazovanje zaposlenih, migracije stanovništva, veliki javni dug i slaba veza izmedju privrede i nauke", rekao je Jakopin.
Jakopin je posebno izdvojio i makroekonomski rizik Srbije, odnosno, izuzetno mali bruto domaći proizvod (BDP) nizak izvoz, visoku zaduženost i nedovoljno razvijenu infrastrukturu.
Govoreći o strukturnim rizicima, Jakopin je naglasio da je dinamika strukturnih reformi usporena, a učešće preradjivačke industrije je izuzetno nisko, jer zapoljšava samo 330 hiljada radnika, dok zemlje u okruženju imaju 900 hiljada do milion radnika u toj privrednoj grani.
Cvetićanin: Država je ograničila ekonomske slobode
Savić je podsetio da Srbija u razvoju treba da prati i Evropu koja je pre mesec i po dana usvojila Lisabonsku strategiju razvoja koja se zasniva na razvoju inovacija, obrazovanja i digitalnog društva.On je ukazao da je izgradnja društva znanja i prilogadjavanja obrazovne struktrure privredi uslov koji je postavila i EU ukazujući na podatak da trenutno Srbija izdvaja 0,3 odsto dohotka za istraživačke i razvojne projekte kao i da to treba da bude oko tri procenta prema kriterijumima EU.
Ekonomista Danijel Cvetićanin rekao je da je Srbija od 2000. godine imala pogrešan model razvoja koji se zasnivao na zaduživanju, prodaji resursa i potrošnji, ukazujući da "iako je u Srbiji rastao BDP, to nije bio model razvoja, već model gde se zaduživanje kompenzira prodajom resursa".
"Državu treba opomenuti da je ostavljen mali prostor ekonomskih sloboda i da ona ne treba da traži načina kako da pomogne privredi već da prestane da je onemogućava u razvoju", rekao je Cvetićanin.
Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansija i administraciju Nebojša Savić je preporučio da se država ne meša u poslove koji nisu u njenoj nadležnosti već da radi na poboljšanju uslova za poslovanje, pre svega na pojednostavljivanju i skraćivanju administrativnih procedura.
"Država ne bi trebalo da se meša u rasporedjivanje sredstava već da se angažuje na stvaranju atraktivnog ambijenta jer će jedino tako otvoriti prostor za strane direktne investicje", naveo je Savić.
On je ukazao da su do sada sprovedene ankete investitora pokazale da su prepreke za ulaganja upravo birokratske procedure.
Prema njegovom mišljenju strane direktne investicije su najbolji način za finansiranje razvoja, a ne domaći resursi i povećanje štednje.
"Zadatak nije lak ali mislim da je to brže nego povećati domaću tražnju ili ići na strano zaduživanje", rekao je Savić.
On je podsetio da u svetu i pored ekonomske krize "kruži" izmedju 1.500 i 2.000 milijardi evra stranih direktnih investicija od čega oko 11 milijardi evra u našem regionu.
Prema njegovim rečima mi smo od te sume uspeli da prikupimo oko dve milijarde evra ali znamo da postoje dobre šanse da te investicije dostignu nivo od četiri do 4,5 milijardi evra.
Potpredsednik Privredne komore Srbije Vidosava Džagić istakla je da je Srbiji potrebna potpuno nova platforma razvoja koja treba da se bazira na razvoju infrastrukture, investicijama, informacionim tehnologijama, inovacijama i ponovnom procesu industrijalizacije.
Ona je napomenula da se neopravdano izostavlja tehnološki napredak Srbije ukazujući da "političke i ekonomske integracije u Evropskoj uniji, pre svega, podrazumevaju tehnološke integracije".
Državni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petković složio se da bi stranim investitorima trebalo omogućiti da svoj posao u Srbiji razvijaju po biznis modelima po kojima su to već uspešno radili u inostranstvu.
Petković je ukazao da postoje investitori koji su zainteresovani da ulažu na srpskom tržištu, ali da traže osnovne infrastrukturne uslove i neometano korišćenje pojedinih resursa, što bi država trebalo da im omogući.
Labus: Državne sisteme modernizovati ili bankrot
Profesor Pravnog fakulteta Miroljub Labus je rekao da je lokacija zemlje komparativna prednost Srbije, dok je dvovalutni sistem, koji poskupljuje transakcione troškove, unutrašnja prepreka za ekonomski razvoj.
Labus je istakao da bi lokomitva razvoja Srbije trebalo da bude razvijeni sever, dok bi socijalna funkcija države trebalo da bude okrenuta ka nerazvijenom jugu jer će se, prema njegovoj oceni, razlika izmedju ova dva dela zemlje povećavati i to nije moguće značajnije promeniti.
"Ne treba da se sprečava ukrupnjavanje preduzeća iz straha od monopola, već da se spreči dogovor medju velikim kompanijama, čime se narušava konkurencija", rekao je Labus i dodao da veliki državni sistemi treba da budu modernizovani ili da idu u bankrot.
Spasojević: Preduzetnici su ključ za privredni razvoj
Predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojević naglasio je da će novi ekonomski model rasta Srbije morati da bude zasnovan na aktivnostima preduzetnika, bilo da su oni domaći ili strani, pa im stvaranjem efikasnije administracije treba pomoći u poslovanju.
Prema njegovim rečima, poljoprivreda, energetika i infrastruktura jesu veliki potencijal i razvojne šanse Srbije koje treba iskoristiti, a poljoprivreda bi trebalo da bude osnova i za razvoj odredjenih grana industrije sa višim fazama prerade.
Spasojević je naglasio da je za izlazak Srbije iz krize potrebno privući bar još nekoliko velikih investitora kao što je "Fijat", i to u različite delove Srbije, a neophodno je i da država omogući oslobadjanje kreditnog potencijala banaka i stimuliše njegovo usmeravanje ka privredi.
On je ocenio i da bi Fond za razvoj i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza trebalo da više daju dinarske kredite, čime bi se preduzeća zaštitila od valutnog rizika koji postoji pri uzimanju kredita u evrima.
Profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Ana Trbović istakla je da netransparentnost rada mnogih državnih institucija, kao što je recimo Fond za razvoj, blokira brži ekonomski rast Srbije.
Trbović je istakla da su gorući problemi srpske privrede i neefikasan rad javne uprave, obrazovanje radne snage, kao i činjenica da ne postoji veza izmedju komercijalnih inovacija srpskih naučnika sa finansijerima koji bi ulagali u primenu tih inovacija.
