Izvor: S media, 30.Jun.2009, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema posla ni za stručnjake
Ekonomska kriza povećala je broj nezaposlenih u Sjedinjenim Američkim Državama - ugroženi su ne samo Amerikanci već i stranci koji pokušavaju da rade u Americi, i to čak i oni visokokvalifikovani.
Meksički radnici željni posla na poljoprivrednim farmama svakoga jutra prelaze granicu izmedju Meksika i Sant Luis Ria u američkoj državi Arizona. Gotovo svi imaju vizu „H2A". Viza košta 400 dolara i na nju se čeka tri meseca. No, ona omogućava sezonski rad, što ne znači >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da će ga svi i pronaći.
Svakog jutra dolazi njih 10.000, iako ima potrebe za oko 5.000 radnika. Ekonomska situacija je ta koja svakog jutra nagoni veliki broj ljudi da oproba sreću preko granice, objašnjava za nemački državni radio "Dojče vele" Dženin Duron iz centra za poljoprivredu.
„Poljoprivrednici su, zbog loše ekonomske situacije, zasadili 40 odsto manje salate. Zbog toga je i manja potražnja za radnom snagom na poljima. Posla ima samo za domaće radnike," ističe Duron.
A tu su i ljudi latinoameričkog porekla, koji već žive u Americi i viza im nije potrebna.
„Te ljude, koji u principu rade u hotelima i kuhinjama, sada možemo naći na poljoprivrednim dobrima," navodi Pol Mutart, šef firme „Paskvineli" u Jumi, na tromedji Meksika, Kalifornije i Arizone.
U državi Vašington, na samom severu SAD gde se nalazi i sedište „Majkrosofta" situacija nije ništa sjajnija.
Kompjuterska industrija je godinama mamila stručnjake iz celog sveta i obezbedjivala im vizu „H1B1", namenjenu vrhunskim stručnjacima.
U medjuvremenu, na tržištu rada sve je manja potražnja za stranim kompjuterskim stručnjacima.
„Sve u svemu, izdavanje 'H1B1' vize je usporeno, kao što je i sama privreda," izjavila je za "Dojče vele" Kristel Vilijems iz američke advokatske asocijacije.
S krizom je porastao i patriotizam - u prodavnicama se često mogu pročitati slogani: Kupi američku robu. Zato ne treba da čudi da se poslodavci odlučuju pre svega za domaću radnu snagu.
„Neki pokušavaju da prikažu zapošljavanje stranaca kao nepatriotsko. To odgovornima zadaje strah," ističe Vivek Vadva sa univerziteta Djuk.
U Ameriku je tokom 2009. godine stiglo 65.000 stručnjaka. Medjutim, preduzeća koriste tek polovinu od tih ljudi. Ko ne spada u kategoriju sezonskih ili visokokvalifikovanih radnika - za njega u Americi nema mesta.
„Trenutno je vrlo teško, jer postoji mali broj viza za sve kategorije. Time mislim kako na vize za spajanje porodice, tako i vize za preduzeća", ističe advokatica Rupelt Keteri, specijalizovana za „Zelenu kartu".
Na kraju ostaje samo da se okuša sreća na lutriji za „Zelenu kartu". Poslednji put se prijavilo njih devet miliona ljudi, iz celog sveta. Radnu i boravišnu vizu je dobilo tek njih 50 000.
