Izvor: B92, 17.Jan.2012, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema posla, nema para, dug raste...
Beograd -- I ova godina počela je alarmantnim izveštajem o padu broja zaposlenih u Srbiji. To slušamo već više od 20 godina, a ni ova godina neće doneti lepšu sliku.
Analize pokazuju da je u privredi zavladao strah od pada tražnje i inflacije, pa o zapošljavanju novih ljudi razmišljaju tek u svakom šesnaestom preduzeću.
Analize ekonomista pokazuju da je među privrednicima zavladao strah od ekonomskih kretanja, zbog čega gotovo niko i ne razmišlja o novim zapošljavanjima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Čak dve trećine ili 67 odsto firmi svelo je svoja očekivanja na puko održavanje trenutnog broja zaposlenih. Ekonomski tokovi u zemlji ne ohrabruju - pad industrijske proizvodnje se nastavlja a privrednici smatraju da će se nastaviti trend smanjene tražnje za njihovim robama i očekuju i rast cene svojih proizvoda i inputa u narednom periodu.
A po broju onih čija su se preduzeća već odlučila da im daju otkaz ili onih koji ne mogu da nađu posao, pri vrhu smo liste zemalja bivše Jugoslavije. Više nezaposlenih ima u Makedoniji - 31,2 odsto i u Bosni - 25 odsto. Manja nezaposlenost od naše je u Crnoj Gori - 18 odsto, u Hrvatskoj je 12,7 posto i u Sloveniji svega 8,2 posto. U Srbiji više nezaposlenih ima među damama - 24,9 posto, dok je muškaraca 22,8 odsto nezaposlenih.
Zbog krize u evro-zoni i pada standarda, doći će do smanjenja tražnje a to sve "podgreva" inflatorna i očekivanja rasta cena proizvoda i inputa u narednom periodu, rekao je urednik časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Vladimir Vučković.
Vučković je rekao da u 2012. godinu ulazimo sa silaznim trendom u prerađivačkoj industriji, te će tako najvažnije oblasti industrije imati veliki problem da se u ovoj godini izdignu do rezultata iz prve polovine prošle godine.
Kako je istakao, situacija u realnom sektoru je veoma loša, što "odslikavaju" očekivanja privrednika u anketi koju je sproveo MAT medju privrednicima u decembru.
Anketa MAT, inače, pokazuje da se čak 57,9 odsto firmi izjasnilo da očekuje rast cena svojih inputa u naredna tri meseca (u novembru je taj procenat bio 53,1 odsto), uz 29,1 odsto firmi koje očekuju rast cena svojih gotovih proizvoda u istom periodu.
Prema rečima Vučkovića od maja do novembra 2011. godine prerađivačka industrija je opala u desezoniranoj seriji za sedam odsto, i nije bila manja još od leta 2009. godine.
Inače, na osnovu prognoze analitičara MAT očekivanja su da će industrijska proizvodnja u 2011. godini imati rast od dva odsto u odnosu na 2010. godinu, da će potrošačke cene u decembru zabeležiti medjugodišnji rast od 8,2 odsto, a promet robe u trgovini na malo realan pad od 15,5 odsto.
Prema rečima potpredsednice Privredne komore Srbije (PKS) Vidosave Džagić rast inflatornih očekivanja kod privrednika vezuje se i za neizvesnost u pogledu kretanja kursa i odnosa dinar-evro.
Ona je navela da je krajem svake prethodne godine i početkom naredne dolazilo do kolebanja kursa, pa su očekivanja privrednika da će se to dogoditi ponovo.
"Još uvek se ne zna šta će biti sa kursom, jer mi smo imali 2008. i 2009.godine nagle padove vrednosti dinara, koje su uzrokovale neke reakcije od strane privrede. Sa druge strane imamo pad tražnje na ino-tržištu, a treba imati u vidu da je ta tražnja generisala stabilan izvoz, a samim tim i stabilan rast", podvukla je Džagić.
Džagić je istakala da je generalno još uvek izraženo prisutan problem nelikvidnosti preduzeća, kao i pristup kapitalu, pa se tako blizu 50 odsto preduzeća izjasnilo da imaju taj problem.
"Sve to ih navodi da će doći do rasta cena njihovih prozvoda i inputa", kazala je ona, nabrajajući da na te zaključke navode i očekivanja rasta cena vezanih za naftu i naftnih derivata, kao i za dešavanja na berzi, za kretanja cene metala...
Privrednici kažu da smo daleko od prestanka opasnosti i da su neophodne - mere. Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća kaže da je potreban "hitno zakon o oročenosti plaćanja sa krivičnom odgovornošću za one koji ne budu plaćali. Potom rasterećenje privrede od poreza i doprinosa kako bi se stabiizovala postojeća radna mesta".
Krastavac i paprika uticali na deflaciju u decembru
Visinu inflacije u 2011. od sedam odsto opredelila je deflacija na kraju te godine koja je iznosila 0,7 odsto, za šta je najslužnije pojeftinjenje voća i povrća u decembru, kaže Gordana Vukotić-Cotič, član redakcije biltena MAT.
Probijanje granice javnog duga do juna
Ekonomista Stojan Stamenković kaže da se do kraja prve polovine ove godine očekuje da Srbija premaši granicu javnog duga od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Stamenković je kazao da će to onemogućiti nastavak finansiranja budžetskog deficita daljim javnim zaduživanjem.
"Najzaslužniji faktor za registrovanu deflaciju je pojeftinjenje voća i povrća, u decembru za 12 odsto u odnosu na novembar", istakla je ona, napominjući da je "voće i povrće u decembru i ranijih godina umelo da pojeftini, ali nikada u toj meri".
Celokupan pad cena voća i povrća uticao je na ukupan pad cena od 0,6 odsto, a najviše su pojeftinili svež krastavac, paprika i paradajz, navela je ona. Prema rečima ekonomiste Miladina Kovačevića, u narednom periodu pre treba očekivati deflaciju, nego inflaciju.
On se složio sa Vukotić-Cotič da je pad cena voća i povrća uticao na smanjenje inflacije, ali je naveo da ni ostale cene nistu rasle, što je logična posledica pada tražnje i prometa.
"Prema onome što pokazuju dosadašnji tokovi kretanja inflacije i tražnje, pa i proizvodnje u ovom periodu, na kratak rok od tri ili šest meseci pre možemo očekivati deflatorne pritiske, koji su de fakto već prisutni", rekao je Kovačević.
