Izvor: Politika, 13.Sep.2010, 23:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema plata – bez doprinosa

Predlažemo da NBS obaveže banke da ne isplaćuju novac za plate, ako poslodavac istovremeno ne uplati socijalne obaveze – kaže direktor Poreske uprave dr Dragutin Radosavljević

Poreska uprava smatra da bi poslovne banke najefikasnije mogle da spreče poslodavce da isplaćuju zarade zaposlenima, a da prethodno nisu uplatili doprinose za zdravstveno i penzijsko osiguranje, izjavio je njen direktor dr Dragutin Radosavljević u razgovoru za „Politiku”. Banke su nezavisne institucije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i sada nemaju obavezu da prethodnom uplatom doprinosa svojim klijentima, poslovnim subjektima, uslovljavaju isplatu novca sa njihovih računa namenjenog podmirivanju zarada zaposlenih. Ali, u državnom je interesu da ih Narodna banka Srbije na to obaveže, jer im je izdala dozvolu za rad i kontroliše njihovo poslovanje, kaže nam sagovornik.

On ukazuje na neophodnost da država ponovo stekne uvid u tokove novca i rad svakog privrednog subjekta kakav je imala do 2004, kada je ukinuta Služba društvenog knjigovodstva (SDK), a platni promet su preuzele banke.

– Ovih dana o tome treba da razgovaram sa guvernerom Dejanom Šoškićem – dodaje Radosavljević. – Naš stav je da je bolje na jednostavan i efikasan način sprečiti poslodavce da izbegnu obavezu plaćanja doprinosa, nego to očekivati od 800 inspektora u Poreskoj upravi, kad je šteta već napravljena, što je „nemoguća misija”.

Na opasku da je i isplata dela ili cele zarada „na ruke”, čime se izbegava plaćanje poreza i doprinosa, takođe veoma raširena pojava, Radosavljević kaže da Poreska uprava upravo počinje da je suzbija.

– Toga naročito ima u građevinarstvu, pogotovu u sezoni, ali i u drugim delatnostima, saobraćaju, trgovini, ugostiteljstvu…Ona može efikasno da se suzbija samo zajedničkim delovanjem Inspekcije rada i inspekcija drugih ministarstava. Ali, mi ćemo početi sami. Od kontrole isplata zarada graditelja kapitalnih objekata – mostova, puteva, a stići ćemo i do svake stambene zgrade širom Srbije. Kontrolisaćemo ugovore izvođača radova sa investitorima, račune koje ispostavljaju na naplatu za izvedene radove, pa ćemo ukrštati te podatke sa njihovim knjigama. Zna se koliko je potrebno radnih sati da se izgradi određeni broj kvadratnih metara stambenog ili poslovnog prostora i koliko to košta.”

Direktor Poreske uprave podseća da je ova državna služba počela da uspostavlja elektronsku komunikaciju sa obveznicima, dok veliki poreski obveznici još odranije elektronski komuniciraju sa Poreskom upravom.

– Radimo na tome da od jula 2011. godine svi poreski obveznici svoje obaveze izvršavaju sa svog računara – ističe Radosavljević. – Ako u nekom delu Srbije nema Interneta ili je čoveku strano baratanje računarom, svoju obavezu plaćanja poreza moći će da obavi u najbližoj pošti. Poreska uprava dobro sarađuje sa Poštom, koja ima više od 1.500 poslovnica u zemlji. U svakom većem selu postoji pošta i u saradnji s njom biće omogućeno da na posebnom šalteru poreski obveznici obave sve iz nadležnosti Poreske uprave. Elektronskom poštom PDV se već plaća u našoj filijali u beogradskoj opštini Stari grad, zatim Leskovcu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Omogućićemo onima koji žele da izvršavaju svoje poreske obaveze da to čine na lakši način, ali ćemo biti nemilosrdni prema onima koji ih izbegavaju.

Od početka godine do 25. avgusta Sektor poreske policije je nadležnim javnim tužilaštvima podneo 1.313 krivičnih prijava i 16 dopuna krivičnih prijava protiv 1.762 osobe zbog izvršena 1.822 krivična dela. Izvršenjem ovih krivičnih dela izbegnuto je obračunavanje i plaćanje poreza u iznosu od oko 9,6 milijardi dinara i pribavljena je protivpravna imovinska korist u iznosu od 2,77 milijardi dinara za izvršena krivična dela zloupotrebe službenog položaja i zloupotrebe ovlašćenja u privredi.

Radosavljević ne krije da su do pre dve godine krivične prijave Poreske uprave predugo čekale na red u sudovima.

– Razgovarao sam sa specijalnim tužiocem, republičkim javnim tužiocem, republičkim pravobraniocem i zahtevao da naše krivične prijave imaju prioritet. Utaja poreza je teško krivično delo, podrivanje države i zavlačenje ruke u džep svakom građaninu. One se sada brzo procesuiraju i mali je procenat odbijenih.

Kriza sigurno ima uticaja na javne prihode i tokove javnih finansija. Iako je vrednost uvoza u 2009. godini bila za oko 32 odsto niža nego u prethodnoj, Poreska uprava je u državni budžet u 2009. godini prikupila za oko pet milijardi dinara više od planiranog iznosa, odnosno oko jedan odsto više od plana. Od početka 2010. do kraja avgusta, od planiranih oko 357,49 milijardi dinara, naplaćeno je 355,29 milijardi dinara, ili 99,4 odsto. Ovaj procenat naplate poreskih prihoda nema ni jedna poreska uprava u regionu, tvrdi njen direktor.

– Po nalazima eksperata MMF-a, ostvarili smo najbolje rezultate u ovom delu Evrope – tvrdi Radosavljević.

Poreska uprava je završila registar poreskih obveznika, u kome su imena oko 4,5 miliona građana i privrednih subjekata. Do utajivača poreza stizaće i posrednim putem, ukrštanjem podataka više državnih institucija koje imaju svoje registre. Pre svega poreza na imovinu.

– Očekujem da će do sredine naredne godine biti gotov katastar nepokretnosti, kojim će se odrediti položaj, veličina i adresa svake zgrade, sa upisanim nosiocem prava svojine. Tako će poreznici lakše stizati do vlasnika i, ako zatreba, pitaće ga da objasni kojim je pravnim poslom stekao imovinu – kaže direktor Poreske uprave.

Aleksandar Mikavica

objavljeno: 14.09.2010.

Nastavak na Politika...