Izvor: B92, 27.Nov.2012, 10:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema ozbiljnog ekonomskog programa

Beč -- Vlada Srbije u ovom trenutku nema ozbiljnije programe ozdravljenja privrede i skoncentrisana je na dovodjenje javnih finansija u red.

Kako je ocenio ekspert Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov, Srbija je zemlja sa dosta izazova.

Gligorov je rekao da Srbija ima problem sa inflacijom, koja je, za stanje u kojoj se privreda nalazi a to je recesija, izuzetno visoka.

Dalji problem jeste održavanje budžetske ravnoteže, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << što, kako je konstatovao, "nije jednostavno". Kao posebno težak problem je Gligovor naveo visoku stopu nezaposlenosti, koja i dalje raste, a prema projekcijama rašće i u idućoj godini.

Po Gligorovu Vlada Srbije se skoncentrisala da dovedu javne finansije u red, kroz smanjenje realne i javne potrošnje, "a ostatak se nadoknadjuje zaduživanjem u inostranstvu".

Gligorov je kazao da u Beogradu postoji nada da će uslediti investicije iz inostranstva, ali je teško prognozirati da li će do toga i doći.WIIW prognozira za 2013. blagi oporavak privrede u centralnoj i istočnoj Evropi.

Naredne godine sedam od osam zemalja, koje se nalaze u recesiji, ponovo će krenuti putem privrednog rasta u visini od 0,5 do 1 odsto.Samo će privreda Slovenije, koja je suočena sa bankarskom krizom, pasti za oko 1,5 odsto, prognoza je ekonomista WIIW predstavljena na konferenciji za štampu u Beču.

Impulsi za rast dolaziće pre svega iz domaće potražnje, izmedju ostalih će biti olabavljena restriktivna politika štednje u pojedinim zemljama regiona, naglasio je ekonomski stručnjak Vasili Astrov.

Takođe eksperti WIIW očekuju da će i glavne zemlje evrozone, poput Nemačke, olabaviti svoju fiskalnu politiku, što će biti od velikog značaja za centralnu i istočnu Evropu.

Astrov, međutim, ne vidi nikakvo poboljšanje na tržištu rada, jer je za pozitivne efekte potreban privredni rast od najmanje 4 odsto.

Prema aktuelnoj prognozi WIIW privreda Srbije će ove godine biti smanjena za 1,5 odsto, Hrvatske za 1,8 , Madjarske za 1,3, Češke za 1,2 , Crne Gore za jedan, Bosne i Hercegovine za 0,7 i Makedonije za 0,6 odsto.

Nastavak na B92...